Kina naručila 150 Erbasovih aviona

Galoa je izjavio da će se naručeni avioni sklapati u Kini i da će biti isporučeni između 2009. i 2012. godine. Kina je potpisala i pismo o nameri kupovine dvadeset većih Erbsovih aviona, A350, ali će konačna odluka biti doneta kasnije. Nikakva vrednost u novcu nije pomenuta povodom porudžbine, niti koji će kineski avioprevoznici dobiti avione.

Taj posao je, međutim, značajan podstrek za ekspanziju Erbasa na brzo rastućem kineskom tržištu i to u vreme kada evropska kompanija ima problema sa promenama u rukovodstvu, smanjenjem troškova i kašnjenjem projekta svog super-džambo mlaznjaka A380.

Galoa je dodao da će Erbas izgraditi pogone za sklapanje aviona A320 u Tijanđinu, blizu Pekinga, što će biti prva takva fabrika kompanije van Evrope.

Porudžbina je jedan od brojnih sporazuma potisanih na početku zvanične posete francuskog predednika Žaka Širaka Kini i to je jedan od 14 ugovora koji su Kina i Francuska za sada potpisali u Pekingu.

Kina, koja često pravi velike poslove istovremeno sa zvaničnim državničkim posetama, naručila je 150 jednopalubnih Erbasovih aviona za 10 milijardi dolara u decembru 2005. godine kada je premijer Ven Đijabao posetio sedište Erbasa u Tuluzu. Kupovina u Evropi bila je odmah uravnotežena sličnom porudžbinom kod rivalskog američkog Boinga, koji zasad dominira kineskom avijacijom, sa oko dve trećine aviona u postojećoj floti.

Kina kupuje naftno polje u Kazahstanu

U najnovijem poslu kupovine petrolejskih izvora u inostranstvu, Kina je objavila da državni konglomerat CITIC planira da za 1,91 milijardu dolara kupi udeo nalazišta nafte u Kazahstnu.

Kupovina, koja nalaže dobijanje dozvole kanadske firme Kalgari i vlada Kanade i Kazahstana, bila bi treće veliko kinesko preuzimanje stranih pertrolejskih izvora.

Kanađani, koji eksploatišu naftu u Kazahstanu, kažu da su voljni da prihvate kinesku ponudu, sem ako ne dobiju bolju pre nego što se kupoprodaja obavi u decembru. Predmet kupovine je naveća kanadska privatna imovina u Kazahstanu, petrolejsko polje Karazanbas, sa dokazanim rezevama koje prelaze 340 miliona barela nafte i sadašnjom produkcijom od 5.000 barela na dan.