"Poslednji dani evra kakvog znamo"

U izveštaju bankara se dodaje da će se kriza u evrozoni odraziti na do sada jake finansije Francuske i Nemačke, kao i na najjače banke, piše Vol strit žurnal.

Švajcarci u svojoj prognozi ističu da, ukoliko se ne dogodi nešto “revolucionarno” u razmišljanju čelnika EU, može se očekivati poplava krize od koje niko neće biti pošteđen.

“Bitno je vreme kada će se shvatiti da se treba okrenuti racionalnom ponašanju u bankarskom sektoru”, smatraju švajcarski analitičari, dodajući da bi Evropska centralna banka trebalo da preuzme istaknutiju ulogu u sprečavanju kolapsa evrozone, odnosno finansijskog sektora.

Dramatična situacija biće potencirana kada se na finansijskom tržištu osete sve posledice krize u Italiji, Španiji i Portugalu, a nije isključeno da će Francuska i Nemačka vrlo skoro početi jače da osećaju posledice sadašnje krize.

Bankarskom sektoru u Evropi preti novi šok

Analitičari upozoravaju da bankarskom sektoru u Evropi preti novi šok, nakon što su kompanije i štediše u problematičnim zemljama evrozone posjednjih nedelja povukli milijarde evra depozita iz banaka.

Brojne italijanske i španske banke nedavno su objavile smanjenje sredstava na depozitima velikih korporacija i drugih institucionalnih klijenata, i to tempom koji se meri u dvocifrenim procentima.

Depozitna baza španskih banaka u trećem kvartalu 2011. smanjena je za 48 milijardi evra, objavila je španska centralna banka. Domino-efektom povećale su se i pozajmice bankama iz Evropske centralne banke, na rekordni nivo od 2009. godine.

Banke u zemljama poput Španije, Italije i Portugala pokušavaju da zadrže klijente i privuku nove, rekordno visokim kamatama na depozite, ali time povećavaju i cenu vlastitih transakcija. Tako je u Italiji samo u septembru kamata na depozite porasla na 2,6 odsto, gotovo dvostruko više od kamate koja se nudila početkom ove godine.

Bankarski sektor, osim masovnog povlačenja depozita, ugrožen je i zbog činjenice da evropskim bankama dogodine dolaze na naplatu obveznice u vrednosti od 800 milijardi evra.