Francuska uvodi porez na Koka-kolu

Kompanije Koka-kola i PepsiKo šokirane su ovakvim merama borbe za zdravlje nacije, izveštavaju francuska elektronska glasila.

Francuska vlada, koja je već pokrenula reformu poreskog sistema uvođenjem specijalnog poreza za bogataše, na tome se neće zaustaviti. Premijer zemlje Fransoa Fijon već je predložio uvođenje poreza na slatka bezalkoholna pića.

Zvanični Pariz na ovaj način želi da "ubije dve muve jednim udarcem" - pobrine se za zdravlje nacije i popuni budžet. Očekuje se da će novi porez, koji će stupiti na snagu početkom iduće godine, državnu kasu popuniti sa 120 miliona evra. Nacionalna asocijacija prehrambene industrije je proračunala da će poreska stopa iznositi četiri centa za bocu od pola litre. Visina poreza ne izgleda visoka, ali sama ideja je izazvala uzbunu među svetskim proizvođačima gaziranih osvežavajućih pića.

Generalni direktor Koka-kole u Francuskoj i predsednik Nacionalnog saveza bezalkoholnih pića Tristian Farabe osudio je uvođenje takvog poreza uz napomenu da će kompanije proizvođači ispaštati tuđe grehe.

Sličnu izjavu dao je i predstavnik PepsiKo. Predsednik francuskog Orangina-Šveps Gug Pjetrini je mogući porez uporedio sa bokserskim "aperkatom".

Veći zdravstveni troškovi Britanije i SAD zbog gojaznosti

Svaki drugi odrasli Amerikanac će 2030. godine biti gojazan, što će u velikoj meri povećati zdravstvene troškove te zemlje, upozoravaju američki stručnjaci s Univerziteta Kolumbija. Naime, ukoliko se nastavi sadašnji trend, do kraja treće decenije ovog veka će 50 do 51 odsto Amerikanaca i 45 do 52 odsto Amerikanki imati indeks telesne mase (BMI) 30 ili više.

U Britaniji će do 2030. među muškarcima procenat gojaznih da se poveća sa sadašnjih 26 na 41 do 48 odsto, a među ženama sa 26 na 35 do 43 odsto.

Gojaznost se, inače, dovodi u vezu sa šećernom bolešću, rakom, srčanim bolestima i šlogom. Na osnovu toga dva tima su izračunala da bi američki troškovi za lečenje navedenih bolesti zbog učestalije gojaznosti do 2030. bili povećani za 48 do 66 milijardi dolara godišnje, dok bi britanski troškovi bili uvećani za 1,9 do dve milijarde funti godišnje.

To ukazuje da bi od efikasnije politike promovisanja zdravije težine i te kako bilo ekonomskih koristi, ističu američki i britanski stručnjaci.