Bolesti 0

11.06.2024.

14:49

Mononukleoza: Simptomi, uzroci, oporavak

Infektivna mononukleoza je akutna infektivna bolest uzrokovana Epštajn-Barovim virusom (EBV). Bolest je veoma rasprostranjena, a prenosilac infekcije je čovek kao bolesnik ili nosilac virusa.

Izvor: B92.net

Mononukleoza: Simptomi, uzroci, oporavak
Shutterstock/ Miriam Doerr Martin Frommherz

Podeli:

Najčešća pitanja su koliko traje mononukleoza, koliko dugo je pacijent zarazan i da li je mononukleoza opasna.

Infektivna mononukleoza često se naziva bolest poljupca i pod ovim imenom je i najpoznatija. Virus koji izaziva mononukleozu prenosi se putem pljuvačke, pa ga možete dobiti i ljubljenjem, ali možete biti izloženi i kašlju ili kijanju, a možete je dobiti i  deljenjem čaše ili pribora sa nekim ko ima mononukleozu.

Od ove bolesti obolevaju uglavnom mladi. Dakle, mononukleoza najčešće pogađa školsku decu i omladinu uzrasta od 15 do 25 godina.

Najčešći uzročnik mononukleoze je virus Epštajn-Bar koji može izazvati mnogo ozbiljnije bolesti kod ljudi koji imaju oslabljen imuni sistem, kao što su ljudi sa HIV-om ili ljudi koji uzimaju lekove za suzbijanje imuniteta nakon transplantacije organa.

Mononukleoza – glavni simptomi

Kada dospe do sluzokože respiratornog trakta, virus se krvnim putem širi do limfnih čvorova, slezine i jetre. U krvi, kao reakcija na prisustvo EBV virusa, dolazi do pojave specifičnih ćelija (tzv. virocita) i specifičnih antitela kao posledice imunog odgovora na prisustvo Ebstein-Barr virusa.

Nalaz ovih antitela značajan je za dijagnozu samog oboljenja. Naime, posle inkubacije koja traje od četiri do šest nedelja, bolest uglavnom počinje naglo, sa povišenom temperaturom, bolom u grlu i otokom limfnih čvorova na vratu.

Gotovo su uvek prisutni i manje specifični simptomi kao što su glavobolja, bol u mišićima, malaksalost, umor i gubitak apetita. Povišena temperatura (38-40 Cº) traje i do 15 dana, limfni čvorovi su uvećani, bolni i jasno ograničeni.

Pored toga, uvećana slezina se javlja skoro kod većine bolesnika, a uvećana jetra kod oko četvrtine pacijenata.

Kada je mononukleoza u pitanju, bitno je znati, kada je reč o simptomima, da što je dete mlađe, to su simptomi slabiji. Mogu biti prilično slabi, ili da nema simptoma uopšte.

Ipak, kada ih ima, oni se najčešće manifestuju kroz umor, povišenu temperaturu, suvo grlo, glavobolju, bol u mišićima ili stomaku, osip na koži, gubitak apetita. Ukoliko postoji sumnja da kod deteta prisustna mononukeloza, pedijatar upućuje dete na testiranje krvi, odnosno proveru da li postoje antitela na EB virus. Takođe, povišen nivo leukocita može jedan od indikatora da se radi o mononukleozi.

Mononukleoza kod odraslih 

Utvrđeno je da 75 odsto mladih odraslih osoba između 18 i 22 godina razvije tipičnu infektivnu mononukleozu nakon primarne EBV infekcije. Otprilike 15 odsto ima atipične simptome, a 10 odsto je potpuno asimptomatski.

Ključne tačke o infektivnoj mononukleozi kod odraslih:

  • Mononukleoza obično traje 1 do 2 meseca.

  • Simptomi mogu uključivati groznicu, otečene limfne čvorove na vratu, pazuhu i preponama, stalni umor, bol u grlu, uvećanu slezinu i jetru, žuticu (žutu promenu boje kože i beonjača).

  • Tretman uključuje odmor i dosta tečnosti.

Za neke ljude, njihova jetra ili slezina ili oboje mogu da ostanu uvećani čak i nakon što njihov umor prestane. Većina ljudi se oseća bolje za dve do četiri nedelje. Međutim, neki ljudi mogu da se osećaju umorno još nekoliko nedelja. Ponekad simptomi infektivne mononukleoze mogu da traju šest meseci ili duže.

Mononukleoza i dijagnostika

Dijagnoza mononukleoze uspostavlja se na osnovu seroloških ispitivanja, anamneze, kao i uz pomož analize krvne slike, koja će pokazati da li je prisutan povećan broj leukocita, ali i da li je povećana aktivnost serumskih transaminaza, koja je indikator oštećenja ćelija jetre.

Infektolog će najpre pitati o simptomima koji se prolongirano javljaju, zatim će pregledati pacijenta i na kraju će uputiti na dalje ispitivanja.

Pored uobičajenih simptoma, mogu se javiti i sledeća stanja – crveno grlo sa uvećanim krajnicima, neretko sa prisustvom gnoja.

Pacijent takođe može imati crveni osip, posebno na grudima. Postoji mogućnost da prvi test krvi bude negativan, ali kompletna krvna slika može pokazati da li postoje indikacije da je u organizmu prisutna mono infekcija, iliti mononukleoza.

Kako ne bi pogrešno pristupili antibiotskoj terapiji, kod ovakvih simptoma bilo bi poželjno izvaditi krv te prema nalazu krvne slike razlikovati virusnu infekciju od bakterijske.

Analiza krvi

Naime, u nalazu krvi kod pacijenta sa simptomima infektivne mononukleoze očekuje se porast limfocita, ćelija tipičnih za virusne infekcije te nalaz atipičnih limfocita koji su karakteristični za ovu bolest. CRP (C- reaktivni protein) će takođe biti povišen, ali blaže nego u bakterijskim upalama.

Za potvrdu dijagnoze infektivne mononukleoze, najvažniji su serološki testovi.

Sadašnja infekcija ili prethodno preboljena mononukleoza može se potvrditi serologijom. Serologija je postupak kojim se iz krvi izoluju i analiziraju antitela koja su karakteristična za infekciju EBV-om ili CMV-om. Iz dobijenog uzorka, vađenjem krvi, određuje se prisustvo i količina IgG i IgM antitela. IgG antitela ukazuju na preležanu infekciju, a IgM antitela govore u prilog akutne (sveže) infekcije.

Komplikacije koje se mogu javiti nakon usled mononukleoze

Većina pacijenata ima povoljan tok bolesti, sa potpunim oporavkom, pa su komplikacije retke. Retko se javlja ruptura (pucanje) slezine, upala pluća, meningitis encefalitis i smanjen broj krvnih pločica (trombocitopenija).

Trajanje mononukleoze i oporavak

Koliko dugo će da traje mononukleoza može da varira od osobe do osobe.

Bolest je u većini slučajeva ograničenog trajanja i u većini slučajeva prolazi bez ikakvih komplikacija i posledica. Akutni simptomi prosečno mogu da traju oko četiri do šest nedelja.

Upala grla je intenzivna pet do sedam dana, a nakon toga slabi u toku sledećih sedam do deset dana. Povišena temperatura obično traje šest do deset dana, ali ponekad može potrajati i nešto duže, pa čak i do 20 dana. Uvećani limfni čvorovi se najčešće smanjuju tokom tri nedelje od početka bolesti.

Većina bolesnika se za tri do četiri nedelje oseća dovoljno dobro za povratak u školu ili na posao. Međutim, umor je najuporniji simptom i uobičajeno je da umor traje nekoliko nedelja do šest meseci tokom faze oporavka.

Odmor i hidratacija su stoga neophodni za pomoć telu da se izleči. Ponekad faza oporavka može da traje i duže od šest meseci tako da neki bolesnici mesecima osećaju iscrpljenost, smanjenu koncentraciju i nisu u stanjui da obavljaju svakodnevne aktivnosti. Obično su to bolesnici koji su imali blagi početak bolesti, bez teškog oblika upale grla i visoke temperature.

Epštajn-Bar virus, koji je izazivač mononukleoze, ostaje u telu domaćina doživotno. Prvih 18 meseci nakon infekcije izlučuje se pljuvačkom, a nakon toga povremeno, što znači da se bolest može da prenosi čak i šest do osam meseci nakon izlečenja.

Da li mononukleoza može da se vrati?

Mononukleoza ili EBV virus napada grupu limfocita, poznatu i kao B-limfociti. Tamo se umnožava i izaziva infekciju, a nakon toga kao virus ostaje doživotno u ljudskom telu.

Reaktivacija takvog, tzv. latentnog tj. uspavanog i mirnog stadijuma jeste moguća. Drugim rečima, odgovor na pitanje može li se mononukleoza vratiti je pozitivan. Ipak, imajte na umu da se mononukleoza može vratiti samo ako je došlo do značajnog pada imuniteta.

0 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: