Miroslavu Iliću ne diraju penziju

Zašto je oko 400 penzionera iz kulture i umetnosti i još nekoliko stotina iz sporta nedodirljivo, prva je javno pitala Mirjana Radošević, penzionisani novinar Politike.

Ona navodi primer Miroslava Ilića, koji je korisnik nacionalne penzije, a istovremeno iz crvene fotelje na Televiziji Pink ocenjuje učesnike muzičkog šou programa. Korisnica nacionalne penzije je i Lepa Lukić, koja je novac, takođe, zarađivala učestvujući u rijaliti programu. Možda javnost najviše iritiraju estradni umetnici, koji inače, dobro zarađuju, ali među korisnicima nacionalnih penzija ima i glumaca, reditelja, pisaca, slikara, sportista. Najviše prašine u javnosti podiglo se oko nacionalne penzije Merime Njegomir, Mikija Jevremovića, Usnije Redžepove...

Bilo je i slučajeva da su bračni parovi dobijali nacionalne penzije, među njima su i reditelj Gordan Mihić i glumica Vera Čukić. Stručna javnost spominje i da su nacionalne penzije dobili brat i sestra Milan Špiček, filmski kritičar i Donka Špiček, organizator. Tu su i Bisera Veletanlić, a za nacionalnu penziju konkuriše i njena sestra pevačica Senka Veletanlić, čiji je muž Zafir Hadžimanov, takođe, nacionalni penzioner.

Upitani da li će i novembarske nacionalne penzije biti smanjene, u Ministarstvu kulture odgovaraju da se priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina, utvrđuje prema Zakonu o kulturi, te po svojoj pravnoj prirodi nije u istoj grupi davanja u kojoj su akademske penzije. To praktično znači da neće biti smanjene. I u Ministarstvu omladine i sporta objašnjavaju da nije reč o penzijama, već o nacionalnim sportskim priznanjima.

"Merama fiskalne konsolidacije vlade, odnosno Zakonom o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, nije predviđeno smanjivanje iznosa koji se isplaćuje korisnicima nacionalnih sportskih priznanja".

U ovom momentu 562 osobe, bivši sportisti koji su našu zemlju u najboljem svetlu predstavljali u svetu, imaju pravo na nacionalno sportsko priznanje. Planirana sredstva, koja se za tu namenu isplaćuju iz budžeta Ministarstva omladine i sporta, godišnje iznose 750 miliona dinara. Zaključno sa 6. novembrom za ovu namenu isplaćeno je 626.642.497 dinara.

Na sve to dolazi još 400 korisnika nacionalnih penzija iz kulture i umetnosti. Ta naknada mesečno iznosi 50.000 dinara. To znači da bi, da nisu izuzete od umanjenja, njihova primanja bila manja za 5.800 dinara.

I korisnici akademskih nagrada su, takođe, izuzeti od mera fiskalne konsolidacije. U Ministarstvu finansija objašnjavaju da se na njih ne odnosi umanjenje penzija. Visina ovih dodataka propisana je Zakonom o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. U članu 15. navodi se da redovnim i dopisnim članovima Akademije pripada akademijska nagrada kao vid društvenog priznanja, koja se isplaćuje mesečno. Visina nagrade utvrđuje se u iznosu od dve i po prosečne neto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji ostvarene u junu mesecu prethodne godine. Dopisni članovi SANU dobijaju dve prosečne plate. To znači da njihova mesečna primanja prelaze 90.000 dinara.

Bez obzira na to što se iz ugla budžetskih brojki to ne čini kao veliki trošak, pitanje je zašto postoje izuzeci, ako je država eksplicitno rekla da zakon važi za sve. Ako to važi za sve vrste naknada, od članstva u raznim komisijama, pa do raznih apanaža, onda je nejasno zašto je i ova naknada izuzeta. Bez obzira na to što je reč o ukupnom relativno malom iznosu u odnosu na ukupan budžetski deficit.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu, kaže da to nije pravedno.

"Kako onda objasniti lekarima zašto oni ne mogu da budu izuzeti. Isto je i sa prosvetarima. Ne sme da bude izuzetaka. Bez obzira na to što neko opravdanje u formalno-pravnom smislu može da se nađe, u ovom slučaju razlog uopšte ne treba tražiti", zaključuje Savić.