Mogu li naši vozovi do 300 km/h?

U ovom institutu ističu da će Srbija tim projektom uhvatiti korak sa naprednim zemljama Evrope i sveta.

"Ovo je prvi put da jedan premijer Srbije maksimalno daje podršku železnici i to nas raduje. Mi u CIP-u, tako đe, dajemo punu podršku premijeru i spremni smo tehnički potpuno da odgovorimo zadataku, ako nam bude dato da radimo taj projekat koji je Aleksandar Vučić najavio u Pekingu", rekao je Tanjugu geneneralni direktor CIP-a Milutin Ignjatović.

Većina pruga u Srbiji je građena u 19. veku i naši vozovi često idu brzinama od 30 i 40 kilometra na sat, kaže Ignjatović, dodajući da je najmlađa pruga Beograda-Bar stara oko 40 godina i takođe dotrajala.

Ignjatović smatra da se država nije domaćinski odnosila prema prugama u prethodnom periodu, ali i da železnica nije mnogo vodila računa.

Ignjatović je istakao da sada prvi put imamo najavljen projekat za 21. vek, koji će Srbija realizovati u saradnji sa Kinom, kao i da je CIP sposoban da projektuje pruge i za brzine od 300 km na sat.

"Mi smo još pre dvadesetak godina počeli da radimo za neke deonica od Batajnice za brzine od 250 km, ali to nije zaživelo u Srbiji", dodao je on.

Pruga za velike brzine od 300 km na sat na železničkom Koridoru 10, na pravcu Budimpešta-Beograd bila bi korisna za ceo regiono i kasnije bi je trebalo produžiti do Atine i Beča, naveo je Ignjatović. Ta pruga biće potpuno nova, dvokolosečna i za putnički saobraćaj, a gradiće se, kako je najavljeno, koncesijom ili nekim drugim vidom javno-privatnog partnerstva.

Ignjatović je podsetio da je prethodnih godina bilo planirano da se izgradi pruga za brzine od najmanje 200 km na sat na delu od Novog Sada do Budimpešte, što je dogovarano sa mađarskim železnicama.

Tu sada postoji samo jedan kolosek i trebalo bi da se izgradi još jedan, u okviru modernizacije postojeće pruge za mešoviti saobraćaj odnosno putnički i teretni, kaže generalni direktor CIP-a.

Taj institut je, takođe, radio na projektu za prugu od Stare Pazove do Novog Sada za brzine do 200 km na sat, koja je predviđena za gradnju u okviru realizacije ruskog kredita.

On kaže da će se, kako je najavljeno, najverovatnije sa tom modernizacijom pruge od Beograda do mađarske granice paralelno graditi potpuno nova brza pruga za brzine od 300 km na sat samo za putnički saobraćaj.

"Srbija zauzima centralno mesto u Jugoistočnoj Evropi i najkraća veza između Atine i Budimpešte je upravo Koridor 10 odnosno pravac Budimpešta - Beograd - Niš - Skoplje. Koridor 10 je na tom delu za 330 km kraći u odnosu na konkurentski Koridor 4 preko Bugarske, Rumunije i Mađarske", naglasio je Ignjatović.

Kako je rekao, da bi brze pruge bile isplative moraju da imaju prevoz veći od milion putnika dnevno na celoj trasi.

Ignjatović je napomenuo da je železnički prevoz najbezbeniji, najekonomičniji i ekološki najčistiji.

On ističe da tu nije reč samo o Srbiji već i da Evropa od nas traži da modernizujemo pruge u skladu sa 21. vekom i budućim članstvo u EU.

Premijer Vučić je tokom posete Kini razgovarao sa predstavnicima više velikih kineskih kompanija o mogućnostima investiranja u Srbiju, a između ostalog i u izgradnju pruge Budimpešta-Beograd.

Krak Koridora 10 između Beograda i Budimpešte je dugačak oko 350 kilometara i sada je vozom do Budimpešte potrebno oko sedam-osam sati. Deo kroz Srbiju je dug oko 184 km i kroz Mađarsku 166 km. Gradnja pruge za velike brzine kroz Srbiju, prema nekim ranijim procenama, mogla bi da košta oko 900 milona evra, a kroz Mađarsku i dvostruko više.

Sifang CRH2 380A ide 300 na sat (Foto: Alancrh/Wikimedia Commons)

U svetu brzim prugama vozovi moraju da se kreću brzinom od najmanje 200 km na sat.

U Kini planiraju da do kraja 2015. koriste čak 120.000 kilometara pruge, uključujući 40.000 km superbrzih pruga.

Na pruzi Peking - Tjenđin CRH3C vozovi od 2008. saobraćaju brzinom od 330 km na sat, a maksimalna njihva brzina je oko 350 km na sat.

Maglev voz od međunarodnog aerodroma u Šangaju do centra grada ide brzinom od 431 km na sat.

Na primer, japanski vozovi mogu da dostignu brzinu od čak 500 km na sat i ta zemlja je lider u proizvodnji brzih vozova.

U Japanu je još 1964. napravljen prvi voz "metak", kao i postojeći Maglev vozovi koje je kupila Kina. Maglev vozovi koriste magnete koji vagone drže iznad šina.

Južna Koreja, takođe, ima brze pruge i vozom KTX koji je napravila kompanija "Hyundai Rotem" dostiže brzinu od 306 km na sat.

U Evropi, put od Londona do Pariza može se prugom preći za manje od tri sata, a vozovi dostižu brzino oko 300 km na sat.

Takođe, vozovi na električnoj železnici ICE3 saobraćaju od Kelna do Frankfurta brzinom od 320 km na sat.

Brzi voz koji povezuje Belgiju i Francusku dostiže brzinu od 300 km na sat i između dve prestonice putuje svega 90 minuta, a saobraća i između Amesterada i Kelna.

U Italiji, takođe, postoje brze pruge između Napolija, Rima, Firence i Milana sa brzinama oko 300 km na sat, a u Francuskoj TGV brzi vozovi saobraćaju širom Francuske dostižući brzine od 321 km na sat.

U Španiji AVE železnica ima sličnu brzinu ka francuski TGV, a saobraća od Madrida do katalonske obale, kao i od Sevilje do Valensije.