Kralj otpada sakupio bogatstvo

"Bilo je to '93. Dobio sam otkaz u mehaničarskoj radnji. Mislim se šta ću sad, žena ne radi, a deca mala. Raspitam se okolo, čujem da ovi moji Cigani skupljaju neke starudije. Kažu ima para. Nema druge, krenem sa njima da skupljam. Sećam se, kada sam odlazio kod kupaca, bilo me sramota pa sam govorio da me poslao brat.Tako sam počeo".

A dokle je stigao? Dragana Jovanovića iz Zvečke, malog mesta pored Obrenovca, danas sa pravom zovu - kralj sekundarnih sirovina.

Vlasnik placa za otkup gvožđa, koji ima četiri zaposlena, partner je velikoj firmi koja se u Srbiji bavi reciklažom i koja od njega otkupljuje sav otpad.

Zahvaljujući umeću poslovanja, Dragan je u Zvečki podigao tri velelepne kuće i dovoljno se obogatio da mu celo selo zavidi. A on na to kaže da mu novac nije toliko bitan, već da je godine marljivog truda uložio u ovaj posao samo da bi mogao da školuje troje dece.

Mladiće koji razdvajaju upotrebljive od neupotrebljivih aluminijumskih šipki plaća 40.000 dinara i jednim ručkom dnevno. Ispred placa dva mlada Roma zajedničkim snagama unose tešku gvožđuriju. Za njima ide kombi natovaren "bubinim“ školjkama, starim biciklama i svakakvim drugim otpadom.

"Domaćin lepo dočekuje klijente. Prvo popije sa njima kafu, ispriča se i kada je posao dogovoren, a roba izmerena, sa osmehom ih isprati. U džepovima gostiju kada izlaze može biti od 1.000 do 20.000 dinara u zavisnosti od toga koliko su sirovine doneli. Kada se gužva raziđe, pred kraj dana, Dragan čeka najvažnijeg klijente", pišu Novosti.

"-Aluminijum, bakar, mesing i drugi otpad prodajem partnerima, firmi koja se bavi reciklažom i koja od mene otkupljuje sav materijal. Tu je para".

Kada se osvrne unazad, Dragan ne krije kome duguje za uspeh. Sigurno ne bi bio uspešan biznismen da pre 15 godina nije upoznao čoveka, koga, priča, kao da je sam bog poslao.

"Posao nikako nije išao godinama, para nigde, a onda sam u Bogatićima upoznao Dragana Berića, kome sam nosio otpad", priseća se.

"Video je kako se mučim da školujem decu i obećao mi da će mi kupiti kamion da bih mogao da radim. Ispunio je obećanje. Veliki smo prijatelji. On obožava moju porodicu, kada su završavali fakultete, mislim da je bio srećniji od mene".

Posao već cveta godinama, ali Dragan sebi ne dozvoljava luksuz zvani odmor. Nema letovanja, nema zimovanja...

"Nisam nigde bio od 1993. Ovaj posao uđe u krv, i potpuno opčini čoveka", kaže trgovac.