Čačak oživljavaju Lidl i čipsara

Sledećeg četvrtka biće poznat novi vlasnik čačanske „Niskogradnje” koja je bankrotirala pre dve godine, a narednog januara počeće proizvodnja u fabrici čipsa, jesenas iz bankrotstva prodatoj za milion evra.

To su neke od novosti iz privrednog života ovog grada, čije rukovodstvo je juče pred novinarima polagalo račune za prvih 140 dana rada. Saopšteno je da se u Čačku razgovara o jedanaest privrednih programa i pokretanju zatvorenih fabrika. Prvi dobar vesnik jeste pomenuta „Slap grupa” koja se ponovo svrstala u tabor radnih kolektiva.

"Novi vlasnici te fabrike čipsa, snejka i pirea već su zaposlili deo radnika na remontu postrojenja, a pokretanje proizvodnje očekuje se na početku iduće godine. Nabavljen je deo sirovina, ali su potrebne i dodatne količine da bi proizvodnja trajala neprekidno do novog roda. Mi smo za 2. novembar na razgovor pozvali proizvođače krompira iz našeg kraja koji su i ranije bili dobavljači te fabrike", kaže Radenko Luković, zamenik gradonačelnika Čačka.

Fabrika hartije u Čačku zaustavljena je aprila prošle godine, i od tada se ređaju samo planovi. Najnoviji glasi da bi uz ulog od 1,1 milion evra mogla da bude pokrenuta proizvodnja papira, ali i pare i struje iz fabričke energane. Hoće li biti novca za to odlučuje Ministarstvo privrede i finansija.

"Pre nekoliko dana sastali smo se sa predstavnicima Centra za stečajeve u Agenciji za privatizaciju, kako bi se rešio status fabrike PKS koji je zamrznut. Naime, pojavili su se građani koji su pokrenuli postupak restitucije zemljišta, ali reč je o nekim perifernim parcelama i to će se rešiti. Takođe, postoji mogućnost da se obnovi proizvodnja u pogonu za PVA disperzije u toj fabrici" – kaže Luković.

On je objasnio da je oprema za disperzije već montirana i da njen proizvođač, „Kemiplast” iz Slovenije, nije uspeo da je naplati od bivšeg vlasnika PKS-a, pa je sada pri kraju sudski postupak oko izlučnog prava na tu imovinu. Slovenci bi, u slučaju povoljnog ishoda, bili spremni da zaposle 60 radnika i pokrenu proizvodnju disperzija za koju Srbija svake godine daje 10 miliona evra na inostranom tržištu. Čelnici grada razgovarali su nedavno sa predstavnicima ruske firme „Ris mebl”.

Oni su kupili firmu „Trifunović” u Pranjanima i spremni su da, uz preuzimanje 110 radnika tog preduzeća, zaposle još 90, na programu izrade nameštaja namenjenog ruskom tržištu. Za preradu drveta – izradu ambalaže i peleta – zainteresovan je i jedan domaći investitor koji će od Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije dobiti po 5.000 evra za svako novo radno mesto, ali ne uspeva da obezbedi sve potrebne garancije. Zato pokušavamo da nađemo rešenje kroz partnerstvo sa civilnim delom kompanije „Sloboda”.

Firma „Foks” zainteresovana je za proizvodnju aparata za domaćinstvo zajednički sa „Slobodom”, belgijski „Delez” raspitivao se o mogućnostima otvaranja velikog prodajnog centra, a još dva potencijalna investitora ovde ispituju teren za nove poslove. Jedan je nameran da otvori veliku fabriku za preradu voća i povrća, a drugi bi gradio pogone za proizvodnju led sijalica, sa 300 radnika.

"Naša obaveza je da tim ljudima ponudimo najbolje uslove za rad, i pomoć ako je potrebna. Za početak, sačinili smo spisak i detaljan opis lokacija i hala koje možemo investitorima ponuditi iz prve ruke. Pored toga, naš grad je nedavno osnovao i Naučnotehnološki park, kome je namenjena uloga inkubatora novih poslovnih ideja", rekao je Radenko Luković.

Preostao je još najteži deo posla, da se svi ovi planovi i zamisli pretvore u zbilju. Na primeru fabrike čipsa pokazalo se da to nije nemoguće.