Pola mladih bez prihoda

Beograd -- Od početka ekonomske krize nezaposlenost među mladima drastično porasla. Više od 20.000 fakultetlija bez posla, a 30.000 odustalo od traganja, pišu Novosti.

Trećina ukupno nezaposlenih u Srbiji ima između 15 i 30 godina. Skoro polovina nacije tog uzrasta u Srbiji nema sopstvene prihode, a broj mladih bez posla drastično je porastao od početka krize, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Prema upozorenjima Eurostata, nezaposlenost među populacijom od 15 do 24 godine u EU povećana je za poslednje četiri godine tačno za polovinu. U Srbiji je porasla skoro za trećinu, s tim što je i pre pet godina bila veoma visoka.

Tako je 2008. bilo 181.510 nezaposlenih do 30 godina, odnosno 102.581 do 24. Ove godine ih je 234.627 do 30 godina, odnosno 120.306 do 24. I dok je nezaposlenih između 15 i 19 godina manje nego pre (smanjen prirodni priraštaj), broj mladih bez primanja u trećoj deceniji u stalnom je porastu.

Glavni krivci za ovakvu situaciju su neadekvatan obrazovni sistem, odnosno školovanje kadrova koji ne odgovaraju tržištu rada, ali i slaba mobilnost omladine i nepostojanje dovoljno programa zapošljavanja. Vremenom, sve više mladih odustaje od potrage za službom i isključuju se iz društva, odnosno ostaju na njegovim marginama.

Poseban problem je, upozoravaju iz Nacionalne službe za zapošljavanje, što od ukupnog broja nezaposlenih do 30. više od 20.000 njih ima fakultetsku diplomu.

Ipak, podaci ove službe razlikuju se od brojki Republičkog zavoda za statistiku, i prema njima broj “omladinaca” bez posla pao je u odnosu na 2008. Ovo, međutim, u realnosti nije tako. Kako kažu u NSZ, njihove brojke pokazuju koliko se ljudi stvarno javlja ovoj službi, tražeći posao.

Tako je u 2008. bilo ukupno 215.379 prijavljenih do 30 godina. Naredne godine na birou ih je bilo 195.580, da bi od 2010. brojke opet počele da rastu. Danas ih je 204.785, od čega je 106.525 žena.

Ako se ovi podaci uporede sa podacima Zavoda za statistiku, razlika je 30.000 “duša”. Ova brojka pokazuje da toliko ljudi nema posao, ali je i odustalo od njegovog traženja i ne javlja se na evidenciju NSZ.

I dok u Nacionalnoj službi rešenje vide u češćem održavanju sajmova zapošljavanja, u “Građanskim inicijativama” veruju da bi situacija bila mnogo bolja kad bi lokalne samouprave mladima pomogle da pokrenu svoj biznis.

"Naše istraživanje pokazalo je da dve trećine mladih misli da je rizično postati preduzetnik u ovom trenutku, a 57 odsto njih smatra da je najsigurnija državna služba. Većina čak veruje da su državni činovnici plaćeni taman koliko treba, dok su preduzetnici premalo plaćeni", kaže Jelena Ožegović iz “Građanskih inicijativa”.

Zato opštine treba da finansiraju razvijanje mikrobiznisa. U suprotnom, nezaposlenost će kod radno najproduktivnije generacije stvoriti osećaj besmisla, beskorisnosti i gubitka nade, a direktna posledica je sve veći “odliv mozgova”. Čak 63 odsto domaćih studenata volelo bi da ode, zbog čega smo u samom svetskom vrhu.