Država u škripcu, privreda stagnira

Madžar navodi da je država nagurala dug na 24,1 milijarde evra, ali je dodado da dolazi period otplate spoljnih dugova, tako da se ne bi osetili efekti čak ni da stopa privrednog rasta bude pozitivna.

Madžar, pak ističe da je i taj privedni rast nemoguć. "Nema ničeg pozitivnog u našoj privredi. Država je došla u finansijski škripac i zadužuje se da bi pokrivala tekuće izdatke" , istakao je Madžar. Kako je ocenio, teško da će biti ostvarene i planirane javne investicije jer će ove godine biti neophodno smanjenje budžetskih rashoda, a prvo što će doći na udar biće javne investicije.

"Najverovatnije će doći i do porasta nezaposlenosti jer je ekonomska zakonitost da, kad nema privrednog rasta, pada stopa zaposlenosti" , rekao je Madžar.

Ukazao je na nelogičnost da su plate u javnom sektoru duplo veće nego u privatnom i da je država najveći dužnik privredi s dugom od milijardu evra.

Da smo u finasijskom škripcu pokazuju i najnoviji podaci IZIT-a o rastu spoljnog duga. Javni sektor je prošle godine bio odlučujući u ubrzanom povećanju spoljnog duga Srbije, koji je krajem decembra distigao 24,1 miliajrde evra i bio 1,4 posto veći nego pre godinu dana, pokazuju analize Instituta za tržišna istraživanja.

Tako je spoljni dug koji je napravila država krajem godine iznosio 10,77 milijardi evra, što je povećanje od čak 18,7 posto na godišnjem nivou, nasuprot tome, dug privatnog sektora inostranstvu dostigao 13,352 milijardi evra, odnosno smanjio se 9,2 odsto. Spoljni dug u decembru povećan je kod državnog sektora 1,6 posto u odnosu na novembar, a kod privatnog 0,9 posto. IZIT procenjuje da će ove godine doći do daljeg pada inostranog duga privatnog sektora jer će biti sužen prostor za povlačenje svežeg kapitala, s obzirom na to da će godina biti teška i za banke jer će njihove matice u inostranstvu morati da otpišu deo nenaplativih potraživanja.

S druge strane, državni dug će, zbog nedovoljnih prihoda u trezoru, nastaviti da raste jer je potrebno obezbediti novac za potrebe budžeta, koje su prevelike zbog netransformisanog javnog sektora.

Šef Kancelarije MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik izjavio je da Srbija treba da nastavi da ide ka uspostavljanju novog modela rasta zasnovanog na izvozu, štednji i investicijama i da iskoristi mogućnosti koje pruža dobijanje statusa kandidata.

Po njegovim rečima, javni sektor u Srbiji troši previše, a udeo privatnog sektora u izvozu i štednji je i dalje vrlo nizak.

On je naveo i da je potrebna konsolidacija javnih finansija kroz strukturne fiskalne reforme, a to, pre svega, podrazumeva reforme na rashodnoj strani budžeta.

Lisovolik je podsetio na to da je javni dug Srbije blizu zakonskog ograničenja i da nije nizak u poređenju s državama regiona, među kojima Mađarska i Poljska imaju visok nivo javnog duga, dok zemlje kao što su Rumunija i Bugarska imaju niži javni dug.