Ima li Srbije u Putinovoj Evroaziji

Putin se, izlažući svoje prve spoljnopolitičke inicijative ukoliko pobedi, založio za uklonjanje barijera za trgovinu, kretanje kapitala i radne snage na tom prostoru.

On je, ipak, naglasio da "novi projekat ne predstavlja neku vrstu obnavljanja SSSR" i dodao da bi bilo "naivno pokušavati ponovo uspostaviti ili kopirati nešto što je prošlost".

Prema Putinovoj zamisli, evroazijski savez biće konkurentan u industrijskoj i tehnološkoj trci, u takmičenju za investitore, za otvaranje novih radnih mesta i razvoj naprednih poslovnih sektora zahvaljujući kombinaciji prirodnih bogatstava, kapitala, jakog ljudskog potencijala, koji će uz ostale svetske organizacije i saveze doprineti stabilnijem razvoju svetske ekonomije. Uporedo sa tom njegovom najavom, pojavilo se i pitanje da li bi bilo mesta za Srbiju u jednoj takvoj budućoj zajednici. Predrag Simić, profesor FPN-a, kaže za Pres da "u trenutku kada podrška ulasku u Evropsku uniju u Srbiji prvi put pada ispod pedeset odsto, možemo da očekujemo će se Putinovim izjavama poprilično manipulisati u našem javnom životu".

Ekonomista Miroslav Zdravković, s druge strane, kaže za taj list da je prema ekonomskim perspektivama potpuno logično okretanje prema regionu koji bi obuhvatila Evroazijska unija.

On objašnjava da bi se "taj savez ekonomski međusobno naslanjao na Kinu, a prema podacima MMF-a već do 2016. Kina će postati najveća svetska ekonomija. Prema globalnim investicijama Kina je peta na svetu sa 68 milijardi dolara, a Rusija osma sa 52 milijarde, a od tolikih ulaganja u Srbiju prošle godine nije ušlo ni deset miliona od obe zajedno".

"S druge strane, imamo i podatak da smo ove godine prvi put od 1989. imali za trećinu veći robni izvoz od Hrvatske, što je posledica njihovog pucanja, ali i našeg rekordnog izvoza u Rusiju, Albaniju, Tursku, kao i odličnog u Nemačku", kaže ovaj ekonomista.

Zdravković pita i "ko sada može da kaže u kom pravcu će se razvijati odnosi, to je visoka geopolitika koja je nama nedostižna. Treba dobro da sagledamo sve bezbednosne aspekte i trendove u makroekonomiji i geopolitici".

Srpsko-ruska saradnja

- Ruski kredit od 800 miliona dolara za infrastrukturu u Srbiji
- Saradnja u projektu Gasovod Južni tok
- Ruske kompanije rade na rekonstrukciji Hidroelektrane Đerdap jedan
- Planira se gradnja beogradskog železničkog čvora, gradnja drugog koloseka pruge Beograd - Pančevo i gradnja pruge Valjevo - Loznica
- Investicije Gasproma u NIS
- Kupovina Beopetrola od Lukoila
- Koncern Hemofarm iz Vršca gradi fabrike za proizvodnju lekova
- Sintelon iz Bačke Topole ulaže u fabrike i centar za istraživanje