Kosovo: Hrvati žele srpske poslove

Privredna komora Hrvatske uveliko pravi spisak zainteresovanih preduzetnika koje će u svoju prvu zvaničnu posetu Prištini povesti premijerka Hrvatske Jadranka Kosor.

Šansu da preuzmu deo srpskog tržišnog kolača na Kosovu vrednog gotovo pola milijarde dolara, hrvatski privrednici imaće već krajem avgusta.

Iako spiskovi privrednika koji će biti u delegaciji premijerke Kosor još nisu gotovi, hrvatski mediji prenose da najviše zainteresovanih ima iz prehrambene industrije i industrije plastike. Ovako brza reakcija naših komšija na ukazanu im priliku, domaće privrednike ne iznenađuje. Kako kažu, reč je o nimalo beznačajnom tržištu. "Imate jednu prazninu, deo tržišta vredan oko 400 miliona dolara koji treba sada popuniti. Dosadašnji glavni konkurent, Srbija, je uklonjen, a potrebe tržišta su hitne. To je prilika koju će pokušati da iskoriste svi", ocenjuje Zoran Bojović iz Privredne komore Srbije.

On očekuje da će u narednom periodu put Kosova krenuti privredne delegacije i ostalih zemalja u regionu, i da borba za deo tržišta koji je pokrivala Srbija neće biti nimalo jednostavna.

Domaće kompanije, posebno iz prehrambene industrije, koje su veliki deo svojih proizvoda prodavale na Kosovu, sada su u pat poziciji i ni malo im se ne sviđa trenutni razvoj događaja.

"Svi koriste srpsku nesreću i kako sada stoje stvari velike su šanse da kompanije iz zemalja u regionu potpuno preuzmu tržište Kosova. Ako se dogovore, hrvatska roba će se naći u rafovima prodavnica u roku od 24 sata, toliko će im biti potrebno da nas zamene", kaže Rodoljub Drašković, direktor Svislajona, jedne od kompanija sa najvećim plasmanom svojih proizvoda na Kosovu.

Domaće kompanije već beleže ozbiljne gubitke zbog kosovskog embarga. "Nadam se da će država imati sluha i da će nas obeštetiti za gubitke na Kosovu. Izgubili smo ozbiljno tržište, i devizni priliv od 20 miliona evra. I to nije jedini problem, jer Svislajon ima i potraživanja sa Kosova od oko četiri miliona evra. Stvarno ne znam kako ćemo to naplatiti, ako se ovako nastavi", kaže Drašković.

Kompanija Bambi iz Banata, zbog zabrane ulaska proizvoda iz centralne Srbije, mesečno gubi oko 200.000 evra, koje kako direktor Miroslav Miletić kaže, nije moguće nadomestiti na nekom drugom tržištu, bar ne u kratkom roku.

"To nije ništa sporno, već je viđeno i kroz to smo već prolazili. Hrvatski proizvodi su već prisutni na kosovskom tržištu, ali se sada dodatno otvorio taj prazan prostor gde mogu da uskoče", objašnjava Miletić.

Za razliku od Bambija, kompanija Imlek je još pre godinu i po dana prestala da isporučuje svoje proizvode na Kosovo, a problem su bili naravno pečati. Kosovske vlasti tražile su da na paketima Imlekovih proizvoda u delu gde piše ko je uvoznik stoji Republika Kosovo. Vlada Srbije to nije dozvolila, zbog čeka je prekinuta isporuka mleka i mlečnih proizvoda na Kosovo.