MUP fotografe ostavio bez posla

U suprotnom, tvrdi Udruženje fotografa Srbije, stvoriće se dramatična pravna i ekonomska nesigurnost za više od 2.500 radnika, što sa njihovim porodicama čini oko 10.000 ljudi.

Fotografisanje za lična dokumenta je postao socijalni i ekonomski problem, koji bi uskoro mogao postati i predmet pravnog spora, najavljuje Momo Tvrdišić, predsednik Udruženja fotografa Srbije.

On je upozorio da Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti, koji se nalazi na dnevnom redu parlamenta, ugrožava opstanak privatnih fotografskih radnji u Srbiji. "Nekim fotografskim radnjama je to bio jedini izvor prihoda. Od kako je MUP preuzeo slikanje građana, broj fotografskih radnji se prepolovio i sada ih je oko 600", ističe Tvrdišić.

Predloženim izmenama člana 14. pomenutog zakona, fotografima je uskraćeno isključivo pravo na fotografisanje građana za lična dokumenta. Tvrdišić, međutim, kaže da fotografije koje građani dobijaju u MUP-u nisu biometrijske, iako se radi o biometrijskim dokumentima.

"Često čujemo da ljudi na tim fotografima najmanje liče na sebe", napominje on, precizirajući da je problem u tome što improvizovani boksovi u stanicama policije ne mogu da zamene profesionalni studio.

Apsurd je, tvrdi on, da je od profesionalnih fotografa MUP tražio da studio mora biti osvetljen sa najmanje tri rasvetna tela, da pozadina mora biti neutralna, sa 18 odsto sive boje. Da osvetljenje mora biti podjednako sa obe strane lica, i odozgo na dole…

"U MUP-u su tražili i da na fotografijama ne smeju da postoje senke u očnim dupljama, kao i da dužice i zenice moraju biti jasno vidljive. Propisujući pomenute uslove, naterani smo da kupimo skupu studijsku opremu za fotografisanje dokumenata, koja sada skuplja prašinu. Međutim, MUP ne samo da nije ispunio uslove koje je tražio od Udruženja fotografa, nego nam je uzeo posao. Mi smo uložili više od 65 miliona evra u opremu i lokale na teritoriji Srbije, kao i u stručnu obuku kadra, što nije ravno ni opremi ni obučenosti kadra kojima raspolaže MUP", napominje Tvrdišić.

Šef srpskih fotografa objašnjava da je MUP kasnio sa izdavanjem ličnih dokumenata upravo iz razloga što su šalterski radnici u policijskim stanicama ujedno obavljali i fotografske poslove.

"Ljudi su, umesto da plate tih 300 dinara, koliko košta prosečno fotografisanje u radnjama za lična dokumenta, čekali ispred policijskih stanica noću za brojeve. Kako izgleda građanin koji čeka nekoliko časova za fotografisanje u MUP-u, vidi se na biometrijskim ličnim kartama", kaže Tvrdišić i u ime fotografa predlaže minimalne izmene predloženog Zakona.

Te izmene bi omogućile fotografima isključivo pravo na fotografisanje građana za lične karte, dok bi MUP biometrijskom metodom, predviđenim zakonom, preuzimao fotografiju podnosioca zahteva za izdavanje lične karte i prenosio u digitalnu formu.

"U uticajnim zemljama EU, poput Francuske i Nemačke, ili u zemljama okruženja poput Hrvatske i Slovenije, fotografima je vraćeno isključivo pravo na izradu fotografija za lična dokumenta", ističe Tvrdišić.

Oni su spremni da policijskim stanicama kupe odgovarajuće skenere i da obuče kadar koji bi bio stručan za tu oblast. Iz MUP-a Srbije do zaključenja ovog broja, nije stigao odgovor na optužbe Udruženja fotografa.