Fond PIO "bacio" dva miliona evra

Kako pokazuje računica, Fond je isplatio oko dva miliona evra otpremnina.

Taj novac je praktično bačen pošto će već ove godine da se zaposli novih 100 ljudi za čije plate mesečno treba oko 44.000 evra. U Fondu PIO potvrdili su da su otpušteni „dobili zakonom predviđenu otpremninu", ali nisu želeli da dostave podatke koliki je njihov ukupan iznos.

Štaviše, direktorka Sektora za odnose s javnošću Jelica Timotijević prvo je rekla da će nam poslati taj podatak, da bi nam kasnije rekla „da ne sme, da joj je neko tako naredio i da pokušamo da je razumemo". Tako su čitaoci ostali uskraćeni za tačan podatak isplaćenih otpremnina, što je njihova obaveza po Zakonu o dostupnosti informacija, ali su ljudi iz državne administracije objasnili da su otpremnine u proseku oko 150 evra po godini staža.

Oni su i sračunali da tu cifru pomnožimo s prosečno 30 godina staža, jer su u PIO uglavnom otišli stariji ljudi, što nas dovodi do računice od 4.500 evra po čoveku ili više od dva miliona evra za 461 otpuštenog. A pošto će sada da zaposli 100 ljudi, njima će iz državne kase samo na plate mesečno da ode novih 4,4 miliona dinara, pošto je u fondu prosečna plata 46.464 dinara.

Najveći iznosi za plate isplaćeni su u julu i avgustu prošle godine. Tada je oko 3.200 radnika dobilo ukupno 245 miliona dinara (u proseku po 76.500 dinara). Tada je Fond raspolagao sa viškom para pa je ponudio opciju prekovremenog rada jer nisu dozvoljena „regularna“ povećanja. Gotovo svi radnici Fonda radili su produženo radno vreme i tako zaradili dodatni dinar.

U januaru 2010. godine godine ova kuća imala je 3.424 radnika i za njihove plate je tog meseca izdvojila skoro 221 milion dinara. U novembru iste godine Fond je imao 3.243 radnika, ali je za plate izdvojeno skoro 224 miliona dinara.

U fondu su, međutim, bili spremni da objasne zašto su otpustili sve te ljude. "Smanjenje broja zaposlenih nije proisteklo iz potrebe fonda, već je to posledica primene Zakona o smanjenju broja zaposlenih u republičkoj administraciji. U trenutku donošenja zakona, fond nije imao tehnološkog viška. Maksimalan broj zaposlenih za svaki organ državne uprave, javnu agenciju i organizaciju, pa i fond, odredila je Vlada. Utvrđeno je da su fondu potrebna 3.133 radnika, tako da je broj zaposlenih morao biti smanjen za 12,6 odsto, čime je prestao radni odnos za 461 zaposlenog. Takva odluka, bez konsultacija s fondom, direktno je ugrozila efikasno obavljanje poslova", objašnjavaju u fondu.

U toj instituciji tvrde da potpredsednik Vlade i lider PUPS-a Jovan Krkobabić, u čijoj je nadležnosti fond, nema nikakve veze sa otpuštanjem i potom zahtevom za zapošljavanje novih ljudi.

"Vlada je odluku o zapošljavanju novih ljudi donela na osnovu zahteva fonda iz aprila i oktobra 2010, a ne Jovana Krkobabića. Fond se obratio Vladi zahtevom za povećanje broja izvršilaca za 100 (60 sa visokom stručnom spremom, a po 20 sa višom i srednjom stručnom spremom), jer je osim smanjenja broja zaposlenih narušena i kadrovska struktura u situaciji kada je pred nas stavljen zadatak da stvorimo modernu i efikasnu instituciju", objašnjavaju u Fondu.

U Fondu kažu da će novi radnici biti zaposleni na poslovima koji su osnovna delatnost fonda - ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, matična evidencija i isplata penzija. Nisu direktno odgovorili kada će biti raspisan konkurs i po kojim kriterijumima će biti izabrani novi radnici.

Fond obezbedio sredstva

Kao glavni argument za zapošljavanje u državnoj administraciji ministar Rasim Ljajić navodi evropske integracije zbog kojih će smanjivanje administracije morati da bude revidirano. “Ja mislim da je to ideja Fonda i da neće Vlada, biti izdvajana posebna sredstva u budžetu, da neće biti dodatnih sredstava iz budžeta već da je Fond obezbedio ta sredstva”, ocenio je Ljajić.

Nemanja Nenadić iz “Transparentnosti Srbija” kaže da treba utvrditi da li će novozaposleni biti drugačijeg profila od otpuštenih ali i da je neophodno da bolje informisanje javnosti.

“Svakako da na prvi pogled takav potez deluje nelogično i neracionalno s obzirom na to u slučaju da je zadržan jedan broj prethodno otpuštenih radnika te otpremnine ne bi bile plaćene”, navodi Nenadić.

“Naše iskustvo pokazuje da naročito na lokalnom nivou dolazi do naglog porasta zapošljavanja u doba predizborne kampanje i to u svim institucijama - i u lokalnoj samoupravi, javim preduzećima, drugim javnim ustanovama”, kaže on.