Uterivači ne smeju da ucenjuju

On kaže da banke, pod određenim uslovima i u skladu sa zakonom, mogu potraživanja koja imaju prema građanima prodati agencijama za naplatu dugovanja

Poverenik za informacije od javnog značaja pojasnio je i da novi poverilac ne može jednostrano menjati uslove ukoliko bi izmene dovele klijenta u nepovoljniju poziciju.

Šabić je saopštio i da o tome dužnik mora biti obavešten. Sa stanovišta prava građana, nije manje zanimljiva činjenica da se prilikom prenošenja potraživanja ustupa i značajan broj podataka o ličnosti, pri čemu se mora voditi računa da to budu samo podaci neophodni radi naplate potraživanja, navodi se u saopštenju.

On konstatuje da su rukovaoci podacima dužni da preduzmu sve zakonom predviđene mere zaštite podataka i da o tim merama obaveste narednog rukovaoca.

U radu banaka sa klijentima primenjuju se propisi doneti pre usvajanja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i važećeg Ustava, sa kojima nisu usklađeni. Shodno tome, banke prikupljanje i obradu podataka o ličnosti klijenata obavljaju na osnovu opštih uslova poslovanja, a ne pod uslovima uređenim zakonom, saopštio je Šabić.

On je naveo da će zato Ministarstvu pravde i Narodnoj banci Srbije uputiti odgovarajuće inicijative za izmene i dopune Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o bankama.

"Uterivači“ zarade i po 90 odsto duga

Banke o ovome nerado pričaju, ali Blic nezvanično saznaje da one dug prodaju po diskontnim cenama, koje predstavljaju često i jednocifren procenat od ukupnog duga. To znači, ako su pozajmile 5.000 evra, banke nekad dug prodaju i za manje od 500 evra, da bi očistile saldo i oslobodile rezervu kod NBS. Tako „firme uterivači“ zarade na tom kreditu 4.500 razlike plus kamata koju naplate.

Osnovni kriterijum kojim se vodimo kada prodajemo kredit je da su prethodno iscrpljene sve mogućnosti dolaženja do dogovora o servisiranju zaostalih obaveza u direktnoj komunikaciji s klijentima. To najbolje potvrđuje činjenica da se ustupaju potraživanja koja su u docnji najmanje dve godine.

"Svi ovi klijenti su obaveštavani više puta telefonom o stanju duga i pozivani u banku da izmire svoje dugovanje. Takođe su svima poslate i pisane opomene sa stanjem duga na adrese koje su oni sami dali prilikom identifikacije kod apliciranja za neki od kreditnih proizvoda banke", kažu u Banci Inteza.

Što se tiče vrste dugovanja, pravilo je da se ustupaju potraživanja po kreditima, kreditnim karticama, kao i tekućim računima u nedozvoljenom prekoračenju.

Pored činjenice da banke prodaju dugove, one često unajmljuju agencije koje umesto njih za proviziju od minimum 1,5 odsto pozajmice uteruju dug.

"Naša firma se bavi posredovanjem u naplati potraživanja. Banka nas je angažovala, a naši zaposleni telefonom kontaktiraju s klijentima koji imaju problema u otplati. Naime, pokušavamo da pronađemo rešenje koje će pomoći klijentu da otplati dug, jer je to u interesu i nama i banci i klijentu. Mi poslujemo tako što od banke dobijamo proviziju od naplaćenog iznosa, a iznos provizije zavisi od kašnjenja klijenta. Sve to se odvija u skladu s pravilima koji su propisani Zakonom o bankama", kaže Ana Tarana iz kompanije ICAP.