Biće teško zameniti Jelašića

Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, koji je posle petooktobarskih promena pozvao Jelašića da se vrati u Srbiju, kaže da "neće biti lako naći dobrog stručnjaka, koji je dovoljno nezavisan i profesionalan da bude guverner".

„U ovom trenutku njegova ostavka je nešto što nam je stvorilo dodatni problem. Ne treba zaboraviti da je NBS sačuvala stabilnost ekonomije zahvaljujući bankarskom sektoru kada je kriza počela. Upravo je privreda ostala u životu zahvaljujući njegovim merama koje u jednom trenutku nisu bile nimalo popularne, ali su se pokazale kao jedino ispravne. Apsolutno je uspeo da vrati poverenje i u štednju“, kazao nam je Dinkić.

Ministar ekonomije kaže da ga je guvernerova ostavka zatekla. „Razgovarao sam posle toga s njim i shvatio da je odluku doneo mnogo ranije. On je jedan od mojih najboljih saradnika, imali smo uvek sjajnu saradnju“, kaže Dinkić.

Ostavka Jelašića utiče na Vladu?

"Sama promena guvernera nosi jedan politički rizik, budući da je do sada sada ta poticija bila rezervisana za G17 plus, videćemo ko će biti predložen, jer u slučaju da to bude kandidat DS-a, za sad je nepoznato kakav će biti stav G17 plus i da li tome može da ima neke posledice za samu Vladu Srbije“, kaže za B92 ekonomista Ivan Nikolić i objašnjava da iza objašnjenja da je ostavku guvener odneo iz ličnih razloga, mogu da se kriju različiti pritisci.

"Imali smo pristiske vezane pre svega za slabljenje dinara. Jedni su dolazili od strane privrednika, pre svega onih koji su uvozno orijentisani ili onih koji su previše investirali, budući da su uzimali kredite u evrima. Naravno oni plasiraju ovde i zarađuju u dinarima, i sad su zbog slabljenja dinara zapali uveoma tešku situaciju. Imali smo pritisak i od političara, odnosno pojedinih ministara. Da li su oni govorili u svoje ime ili u ime tih privrednika, to je teško oceniti", kaže Nikolić.

Ivan Nikolić ukazuje i na činjenicu da se Srbija aranžmanom sa MMF-om takođe obavezala na određene mere. "S druge strane, država ima velikih problema po pitanju kursa i namirivanja poreskih obaveznika. Nadam se da ova promena neće značiti neku radiklaniju promenu monetrane politike u smislu relaksacije te politike, tj. ono što su tražili pojedini privrednici, da se interveniše iz deviznih rezervi, odnosno da se one koriste za, na primer, odobravanje kredita ili intervencijeu privredi", kaže on.

"Sama promena guvernera nosi jedan politički rizik, budući da je do sada sada ta poticija bila rezervisana za G17 plus. Videćemo ko će biti predložen, jer u slučaju da to bude kandidat DS, za sad je nepoznato kakav će biti stav G17 plus i da li tome može da ima neke posledice za samu vladu Srbije“, kaže Nikolić.

On tvrdi da će se u narednim danima videti da li će se i kako će se ostavka Radovana Jelašića na mesto guvernera odraziti na kurs dinara.

Bi Bi Si: Ostavka Guvernera neće uticati na strane investicije

"Međunarodno finansijsko tržište i strani investitori neće negativno reagovati na ostavku guvernera Narodna banke Srbije (NBS) Radovana Jelašića", ističe britanska radio i tv mreže Bi Bi Si, pozivajući se na ekspertsko mišljenje.

Bi Bi Si prenosi stav Ane Jelenković, stručnjaka konsultantske firme "Eurasi" sa sedištem u Londonu koja smatra da su, generalno gledano, "monetarne odluke u Srbiji poznate" i da stoga ne treba očekivati velike promene ni nakon odlaska Jelašića, ma ko da ga nasledi.

"Nesigurnost kada neka vrlo poznata ličnost ode sa neke vrlo jake pozicije naravno jeste malo porblematična. Pratiće se ko će biti naredni guverner i biće malo veće interesovanje narednih nekoliko dana, dok se to ne sredi", ocenjuje Jelenkovićeva.

Ekonomistima nije milo što je otišao

Nije lako protumačiti iznenadnu ostavku guvernera Radovana Jelašića nezavisno od kritika, koje mu je upućivao lobi privrednika i jedan broj članova vlade, pa i sam premijer, kaže Vladimir Gligorov, profesor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Razlozi Jelašićeve ostavke jesu napadi koje je trpeo poslednjih šest meseci od dela Vlade i od privrednika, smatra on. „Pitanje je samo da li mu je sugerisano da se povuče ili je on shvatio da u takvoj situaciji neće moći da vodi politiku za koju se zalaže. I jedno i drugo je stvar pritiska, a najveću štetu platiće NBS i njen kredibilitet“, komentariše Gligorov.

„Čak i da nije bilo neposrednih zahteva za ostavkom, ako vlada kaže da ne razume šta centralna banka od nje očekuje, to otežava posao guverneru. Jasno je da se želi promena politike kursa i deviznih rezervi. Ovo je zabrinjavajuće, jer se traži istovremeno fiksiranje kursa i smanjenje deviznih rezervi (da bi se olakšali problemi velikih privrednika koji se suočavaju sa nelikvidnošću i obavezama prema poveriocima koje ne mogu da ispune). To ne ide zajedno. Ako novi guverner krene tim putem, ugroziće stabilnost, a i produbiće probleme u srpskoj privredi, koji su očigledno veliki“, uplašen je Gligorov.

On smatra da će kredibilitet centralne banke neminovno biti narušen, a kako će se obnavljati zavisi i od toga ko će biti novi guverner. Ukoliko se ne ponudi neko uverljivo objašnjenje zbog čega je došlo do ostavke i ako novi guverner ne bude mogao da povrati autoritet centralnoj banci, troškovi bi mogli da budu značajni.

„Imam utisak da je ovo smišljeno kako bi se ubuduće vodila drugačija monetarna politika, i već kada postave novog guvernera, znaćemo čiji je bio pritisak i sa kojom namerom“, dodaje Gligorov.

On smatra da su sada mogući i ozbiljniji potresi na finansijskom tržištu, ako se to zaista promeni monetarna politika, pa se "razreši kesa sa deviznim rezervama". „To može da utiče na povlačenje depozita iz banaka, a tu je i problem povlačenja novca iz Srbije od strane banaka koje bi mogle da zatraže svoj deo rezervi i odu negde drugo“, zaključuje Gligorov.

Bugarin: Nisam želeo ostavku guvernera

Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, jedan od žešćih kritičara guvernera Jelašića, ističe kako nije bio kritičar guvernera, već politike koju je vodila NBS.

„Nisam to želeo, niti priželjkivao. Izuzetno cenim guvernera kao stručnjaka. Kritike koje sam upućivao, kao predstavnik cele privrede, predstavljaju moju obavezu i pravo. Normalno je da se predstavnici privrede sukobljavaju s kreatorima monetarne politike, ali nije prirodan sukob izvršne i monetarne vlasti“, smatra Bugarin.

„Lično mislim da nije dobro to što se desilo. Ne mislim da su sastanci koje smo imali bili neki razlog za ovu odluku, jer je i sam guverner rekao da su u pitanju lični razlozi. Polemike o stabilnosti dinara nisu pritisci, već realni zahtevi“, kaže on.

Vlahović: Nije strašna stvar

Aleksandar Vlahović, bivši ministar za privredu i privatizaciju, pak, smatra da ostavka guvernera "nije strašna stvar". Upitan da li misli da se iza svega zapravo krije sukob između politike koju je guverner vodio i stava dela Vlade o tome kako bi zapravo trebalo da radi, Vlahović odgovara da „to takođe nije ništa neuobičajeno u svetu“.

„Sistem ne zavisi od jednog čoveka i ne verujem da ćemo zbog ovoga trpeti neke štetne posledice. Lično smatram da je većina mera koje je donosila NBS u poslednjih osam-devet godina bila dobra, i to se pokazalo i u krizi, jer je bankarski sektor najbolje prošao“, dodaje on.

Vučković: Ostavka nije dobra vest

Ostavka guvernera NBS nije dobra vest, ocena je Vladimira Vučkovića, profesora na Megatrend univerzitetu, i dodaje da je „strateški pravac NBS pod njegovom upravom bio dobar. Kurs je bio fleksibilan, mada guverner ne može da se amnestira od odgovornosti za njegov rast”.

„Ostalo je nedorečeno zašto je guverner dao ostavku. Ukoliko ne saopšti prave razloge, javnost će steći utisak da su tome najviše kumovali pritisci oko deviznog kursa. Sada su oni malo manji, a oko Nove godine bilo je otvorenih varnica s nekim predstavnicima vlade. Možda je čekao da se situacija malo smiri. Videćemo koga će političari postaviti na njegovo mesto. U ovom trenutku vladi je potrebno da kurs bude stabilniji i da NBS više interveniše. Međutim, veće intervencije NBS na deviznom tržištu mogu da budu pogubne po ovu zemlju“, kaže Vučković.

Đukić: Posledica dubokog neslaganja

Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da je ostavka guvernera NBS očigledna posledica dubokog neslaganju u vođenju monetarne politike u dužem periodu, a sve u sklopu vođenja ukupne ekonomske politike.

„Pri tome, vlada i NBS su formalno prihvatile sprovođenje koncepta ciljane inflacije, koji podrazumeva da NBS prevashodno vodi računa o inflatornim pritiscima i održavanju ciljane inflacije, a da vlada radi svoj posao, da smanjuje javnu potrošnju koja je hronično visoka“, rekao je Đukić.

„Očigledno je da je reč i o neslaganju unutar partije koja je guvernera predložila na tu funkciju, odnosno kako se odnositi prema potrošnji u ovim uslovima“, kaže Đukić.

Bajec: Ostavka ne ugrožava stabilnost

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jurij Bajec kaže, povodom ostavke guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Radovana Jelašića, da taj njegov lični čin nikako neće ugroziti dogovorenu monetarnu politiku centralne banke, niti stabilnost kursa i bankarskog sistema.

Bajec je podsetio da je monetarna politika za ovu godinu, pre usvajanja, prvo usaglašena sa ukupnom ekonomskom politikom Vlade Srbije i potvrđena na zadnjoj reviziji sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda.

U toj monetarnoj politici, kao glavni ciljevi su postavljeni politika kursa, stabilnost cena, sigurnost svih depozita u bankama i svega onoga što se nalazi u bankarskom sektoru, poručio je Bajec, koji je i član Ekonomskog saveta premijera Srbije. Dakle, u tom smislu nema nikakvog razloga da bi ovaj čin guvernera promenio monetarnu politiku i ugrozio stabilnost bankarskog sistema. "To je apsolutno sigurno", naglasio je Bajec.

Šoškić: Bez iznenadnih promena

Odluka guvernera NBS Radovana Jelašića o ostavci je njegov lični čin, koji neće ugroziti stabilnosti finansijskog sistema u Srbiji, kaže ekonomista Dejan Šoškić, izražavajući uverenje da se u monetarnoj politici centralne banke neće desiti bilo kakve iznenadne promene.

"Narodna banka Srbije će svakako nastaviti da funkcioniše kao institucija koja ima vrlo jaku profesionalnu i kadrovsku bazu, gde su razvijene procedure u funkcionisanju do detalja", rekao je Šoškić, koji je i član Ekonomskog saveta premijera Srbije.

Šoškić je podsetio da Srbija raspolaže sa dovoljnim fondom deviznih rezervnih, tako da povodom današnje odluke guvernera Jelašića, on ne očekuje pojavu bilo kakve vrste nestabilnosti u finansijskom sistemu zemlje. "Verujem da će NBS svoju zakonom predvidjenu funkciju u narednom periodu obavljati i dalje uspešno", istakao je Šoškić.



U obraćanju novinarima Jelašić ih je uveravao da odlazi iz ličnih razloga a ne zbog pritisaka iz Vlade i sveta biznisa. Šoškić ne sumnja u iskrenost tog objašnjenja.

"Lično verujem guverneru, mislim da on uvek govori istinu i konačno, to mi je i dužnost kad su ovakve stvari u pitanju. Da li je bilo nekih sporenja po pitanju koncepta vezanih za monetranu politiku- jasno je da ljudi imaju pravo na različita mišljenja, ali ono što je nesporno je da NBS obavlja svoje aktivnosti u skladu sa zakonom i odgovarajućim memorandumima, koji su između ostalog sklopljeni i sa Vladom Srbije. Dakle, različita mišljenja su zdrava stvar, i rekao bih normalna pojava, ali onog trenutka kada se nađu ona u dokumentu, ona su obavezna za sve institucije koje su zadužene za njihovo sprovođenje dok se ti dokumenti nepromene”, kaže Šoškić.

On nije želeo da govori o tome kome bi moglo pripasti mesto guvernera Centralne banke. "Ne bih ulazio u tu vrstu spekulacije, to je, konačno, na političarima da procene ko će biti kandidati. Siguran sam da u našoj zemlji ima dosta kandidata koji bi mogli da obavljaju tu funkciju na zadovoljavajući način", rekao je on.