Hrvati nezadovoljni, a ispred nas

U nekim kategorijama kao što su institucije, infrastruktura, makroekonomska stabilnost, zdravlje i osnovno obrazovanje, visoko obrazovanje, efikasnost tržišta rada, efikasnost tržišta robe, tehnološka spremnost, poslovna sofisticiranost, inovativnost, veličina tržišta i financijsko tržište, Hrvatska je rangirana znatno više od končanog mesta.

Ipak, pišu hrvatski mediji, u oči upadaju i brojni elementi u kojima se našla među najgorima na svetu. Tako je u dosegu i efektu oporezivanja na tržištu robe Hrvatska zauzela sramotno nisko 140. mesto, što znači da je po tome treća najgora na svetu. I na području institucija nije baš dobro prošla, pa se po teretu Vladinih propisa našla na 137. mestu, po efikasnosti korporativnih odbora, odnosno uprava i nadzornih odbora, na 131. mestu, a po "rasipanju", tačnije pogrešnom trošenju, državnog novca na 129. mestu.

Tu su i troškovi poljoprivredne politike po kojima je ta zemlja četvrta najgora na svetu, pravni okvir za strana ulaganja po kojem je 138. i saradnja poslodavaca i radnika po kojoj je zauzela 134. mesto.

Osim toga, po odlivu mozgova je 15. najgora na svetu, odnosno 128. na popisu, po povoljnosti finansijskih usluga 105, finansiranju kroz domaće tržište kapitala 102, a po dostupnosti kapitala za pokretanje novog posla 108.