Kako je propadao "stari" Jat?

Procedure za pribavljanje dozvola su duge i komplikovane, a za to vreme Jat sve više tone i nimalo neće bolje poslovati sve dok njegova uprava ne bude depolitizovana.

U budžetu za 2012. planirano je novo zaduživanje od 10 miliona evra da bi Jat obezbedio tekuću likvidnost, odnosno da bi mogao da radi i isplaćuje plate.

Poslednjih deset godina kompanija je pod upravom politički biranog kadra, od profitabilne firme dovedena je pred stečaj. Sa 30 je spala tek na 14 aviona. Smenjivalo se šest direktora, a njihovo upravljanje obeležile su brojne afere vezane pre svega za dugove, loše poslovne rezultate i još lošije poslovne poteze, kao i sumnjive ugovore. Nakon propadanja tendera za prodaju nacionalne kompanije, osnivanje novog preduzeća čini se da je poslednji pokušaj da se spase ono što se spasti može, nakon što je Jat godinama padao na sve niže grane. Nova kompanija trebalo bi da ima šest novih aviona i oko 500 zaposlenih, letelice će kupovati na kredit, za koji će garancije dati Vlada.

Srozavanje kompanije, po oceni stručnjaka, ali i svedočenju zaposlenih, otpočelo je 2001. godine, od kada je na njenom čelu promenjeno šest direktora, partijskih kadrova Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove, od kojih dobar broj uopšte nije bio stručan u oblasti avio-saobraćaja. Poslovanje Jata u tom periodu obeleženo je gubicima, štetnim ugovorima, propadanjem infrastrukture i gomilanjem broja zaposlenih.

Uvid u desetogodišnju propast Jata najbolje su imali sami zaposleni. "Početkom 2000. godine leteli smo sa 20 aviona, dok smo 10 iznajmljivali drugima. Od njih smo mesečno imali zaradu od tri do pet miliona dolara i poslovali u plusu. A onda su partije krenule da na rukovodeća mesta dovode svoje kadrove koji su upravljali sistemom sa kojim uopšte nisu bili upoznati. Mnogi od njih nisu znali ništa o avio-saobraćaju", kaže sagovornik Blica iz Jata.

Za sve ovo vreme Jat je ostao ne samo bez dobrog dela flote, već i bez poslovne zgrade koju je prodao, kao i mnoge poslovnice u inostranstvu. Imao je, takođe, veliki vozni park sa autobusima, ali od toga sada nema ništa. Predsednik sindikata Jata Nenad Kukoljac ističe da je problem i to što su se stranački direktori po pravilu okruživali nestručnim saradnicima koje su dovodili sa strane.

Na pitanje da li je sindikat mogao da izvrši neki pritisak da tako ne bude, Kukoljac odgovara "realno da, ali politika je čudo i viša sila, pa je teško da se s tim možete boriti i izvršiti tu neki veliki pritisak i uticaj. To čerupanje kompanije je pravljeno namenski, nije slučajno, plate su abnormalne za rukovodeći kadar. Inače je u Jatu prosek plata bez njih i pilota oko 50.000 dinara".

On inače ni o jednom od direktora koji su se smenjivali od 2000. godine nema dobro mišljenje. "Najgori je bio Predrag Vujović. A najboljeg među njima nema, svi posle Žike Petrovića su smešni", smatra Kukoljac.