Rejting Srbije bolji samo od BiH

To dalje doprinosi smanjenu poverenja potrošača, ali i odvraća kompanije od investicionih projekata, ocenila je najveća bonitetna kuća na svetu Dun & Bradstreet.

Ova kuća u aprilskom izveštaju i dalje svrstava Srbiju u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja,a niži rejting od Srbije u regiji ima jedino Bosna i Hercegovina.

Pritisak uvoznih cena će biti jači daljim slabljenjem kursa dinara prema dolaru, pa je zbog toga D&B svoju prognozu za prosečnu inflaciju u Srbiji povećao na 10 odsto u 2011 i osam procenata u 2012 sa rizikom koji teži povećanju. Inflacija potrošačkih cena u januaru je naglo povećana na 11,2 odsto na međugodišnjem nivou, uzimajući u obzir godišnju prosečnu stopu promene od 6,4 odsto.

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečne zarade i plate u januaru ove godine povećane su za 13,8 odsto u nominalnoj vrednosti u odnosu na isti period prošle godine.

U istom periodu su porezi i doprinosi iz plata i zarada u proseku veći za 13,6 odsto, tako da domaćinstvima nije bolje.

Nedavno objavljen izveštaj Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata ističe slabu kulturu plaćanja u Srbiji i navodi da samo 17 odsto poslodavaca redovno isplaćuju plate zaposlenima, dok ostali poslodavci ne uspevaju da isplate redovno i u potpunosti plate za čak 650.000 zaposlenih.

U vezi ograničenja potrošnje u javnom sektoru (kao deo programa četiri milijarde USD vrednog standbaj aranžmana dogovorenog sa MMF-om koji ističe krajem marta) vlasti očekuju u naredne dve godine da izvozna aktivnost bude primarni pokretač rasta realnog BDP-a.

Međutim, mnoge zemlje u regionu se nadaju istom i većina trpi zbog smanjenja domaće tražnje pa se postavlja pitanje gde pronaći dodatnu eksternu tražnju koja će povećati izvoz. Pored inflatornog uticaja povećanja akciza na duvan i gorivo, analitičari u D&B-u očekuju da će se dalji rast cena robe na globalnom nivou ubrzo odraziti i na domaće cene. Najnoviji podaci RZZS-a pokazuju da je deficit platnog bilansa opao u periodu januar-novembar 2010 u poređenju sa istim periodom prethodne godine najvećim delom zbog nižeg trgovinskog deficita, s obzirom na rast izvoza od 16,2 dosto na godišnjem nivou u odnosu na rast uvoza od svega 3,9 procenata.

Skup prihvaćenih reformi, uključujući privatizaciju i restruktuiranje preduzeća trebalo bi da pomognu održavanju konkurentnosti srpskog izvoza i pored visoke inflacije, što znači da bi Srbija zaista trebala da ima koristi od povećanja spoljne trgovine uprkos očekivanjima u D&B-u da će na ključnim tržištima potražnja opasti ove godine.

Studije ukazuju i da vlada uspeva da prikupi tek oko 30 odsto poreskih obaveza što doprinosi fiskalnom deficitu i potencijalnim problemima u novčanim tokovima čak i kod državnih preduzeća.

Kompanijama koje posluju sa firmama u Srbiji zbog toga se savetuje da prethodno preko bonitetnog izveštaja dobro provere kreditne informacije za svakog potencijalnog kupca ili dobavljača.

Uzimajući u obzir ove faktore D&B preporučuje i dalje korišćenje potvrđenog akreditiva prilikom trgovanja sa srpskim kompanijama.