Došli smo da ostanemo

Veoma smo zadovoljni dosadašnjom saradnjom s predstavnicima vlasti Srbije. Tokom izbornog perioda prošle godine bilo je nekih zastoja s izmirivanjem dospelih obaveza, ali i taj problem smo sada prevazišli.

Ostalo je još da se očisti deo zemljišta u našem fabričkom krugu i da Ministarstvo energetike završi svoj deo posla, rekao je za „Politiku” Antonio Ćezare Ferara, generalni direktor „Fijat automobila Srbija” odgovarajući na pitanje – da li je zadovoljan dosadašnjom saradnjom s državom Srbijom i tempom ispunjavanja preuzetih obaveza?

Možete li nam reći koliko je uložio „Fijat”, a koliko Srbija?

Do sada je uloženo oko 1,2 milijarde evra. Srbija ima svoj deo u osnivačkom kapitalu i delu sređivanja fabrike od oko 33 odsto. Preostalih 67 procenata pripada grupi „Fijat automobili”.

Da li ste zadovoljni startom u prodaji „velikog fiće”, kako smo ovde nazvali „fijat 500 L”?

Veoma smo zadovoljni. Ne samo činjenicom da smo od jula, kada je počela proizvodnja, do danas, proizveli i izvezli 43.000 automobila iz fabrike u Kragujevcu.

Šta očekujete od izvoza u EU, a šta od izvoza u SAD?

Trenutno smo usredsređeni na izvoz automobila u Veliku Britaniju. Takođe i za američko tržište. Prvi automobili treba da odu u SAD početkom maja, dok se samo lansiranje vozila na ovom tržištu može očekivati početkom jula.

Imajući u vidu da će „Fijat” graditi fabriku u Rusiji, može li „500 L” stići i na to tržište? Hoće li Rusi dopustiti uvoz našeg „fiće”?

Fabrika u Rusiji neće biti podignuta za dve do tri godine. Ali, to će biti pogon za proizvodnju vozila marke „džip”. Bilo bi dobro kada bi i naša proizvodna perjanica iz Kragujevca stigla na veliko tržište Rusije, ali to je deo posla koji moraju da obave dve vlade – Srbije i Rusije.

S osnovnom cenom od 13.500 evra, „veliki fića” je objektivno skup za najveći broj kupaca u Srbiji. Hoće li biti popusta i da li se razmišlja o proizvodnji nekog jevtinijeg vozila?

Ne. „Fijat” neće proizvoditi u Srbiji modele jevtinije od „500 L”, jer je taj tip veoma bogat automobil. Bogat opremom i tehničkim detaljima i od kvalitetnih materijala. On vredi taman toliko koliko očekujemo od kupca da plati. Otuda i ideja Vlade Srbije da domaćim kupcima pomogne u njihovoj nabavci.

Šta se od tog poteza može realno očekivati?

Ne mnogo. „Fijat 500 nacionale”, kako će se taj model zvati u Srbiji, biće veoma atraktivan za domaće kupce. Koliko će se prodati? To niko u ovom času ne zna. Možda hiljadu. Možda dve. Sve zavisi od tražnje i konkurencije na tržištu. U Srbiji je lane prodato jedva 22.000 novih automobila. Šta to govori? Da je kriza, s kojom se ne suočava samo Srbija, nego i cela Evropa.

Ugovor s državom važi do 31. 12. 2018. Hoće li „Fijat” i posle tog datuma ostati u Srbiji? Od čega to zavisi?

U ovom času jedno je sasvim izvesno – mi nećemo menjati dobrog partnera kao što su vlasti Srbije. Došli smo na ovo tržište da na njemu veoma dugo ostanemo. Uspostavili smo veoma dobre odnose s vlastima, ne samo u vladi, već i u lokalnoj samoupravi. Imamo veoma sposobne, predane i vredne radnike. Konačno, uložili smo svi mnogo para u ceo projekat. Zbog čega bismo ga napuštali. Samo u opremu, koja je poslednja reč tehnike, uloženo je 850 miliona evra. Ta veoma fleksibilna oprema omogućava proizvodnju i drugih vrsta vozila.

Šta se ove godine u tom pogledu može očekivati?

Gotovo iz meseca u mesec, s naših traka silaziće automobili s nekim novinama. Biće tu raznih verzija motora, s pogonima na prirodni gas, tečni naftni gas, za američko, britansko tržište… Treking vozilo. Malo robusniji model. Biće mnogo inovacija. I svi modeli proizvodiće se isključivo u Kragujevcu. „Fijat 500 L” u bilo kojoj verziji samo se tu proizvodi i nigde više.

Po ugovoru s Vladom Srbije, „Fijat” ima 67 odsto vlasništva u Kragujevcu, država Srbija 33. Da li će se u tom odnosu deliti i zarada ili gubici?

Naravno. U istom odnosu će se deliti i profit.

A eventualni gubici?

Gubici su rizik fabrike. Kompanije. S tim država Srbija nema ništa. Ona ima svoj deo kapitala i tu ništa nije sporno, ali na menadžmentu je da vodi poslove koji neće dovesti do lošeg poslovnog rezultata. Ako se on, ipak, i dogodi – biće to naš rizik poslovanja.

Koliko je svetska kriza uticala na prodaju „Fijatovih” vozila u svetu? Gde je sada u odnosu na konkurenciju?

„Fijat” je donedavno bio šesti proizvođač automobila u svetu. I „Fijat” je podelio sudbinu ostalih svetskih fabrika, time što beleži rđave rezultate u Evropi. Zato se dobro zarađuje u SAD, Aziji i Južnoj Americi. Kada se zbroje dobici s tih tržišta, minusi u Evropi ne izgledaju tako strašno. „Fijat” je lane na globalu postigao tri milijarde evra dobiti pre oporezivanja. To je veoma dobar rezultat i za vremena koja ne karakteriše ekonomska kriza. Zbog toga investiramo u Evropi. Smanjujemo troškove gde god možemo. Želimo i kod kuće, na Starom kontinentu, da budemo profitabilni i prvaci u svojoj proizvodnoj porodici.

Prosečna plata u Kragujevcu bila je donedavno oko 300 evra. Kada će radnici imati veće plate, poput onih u Italiji od 1.200 ili bar kao u Poljskoj, gde su hiljadu evra, budući da su ove godine planirani i veća proizvodnja i veći izvoz?

Plate u Kragujevcu više nisu 300 evra. Veće su. Plate su u Italiji znatno veće, ali su i uslovi rada i života sasvim drugačiji. Nama italijanski radnici traže nemačke plate. Šta to govori? Da plate i uslovi života, standard, navike… ne mogu uvek ići uporedo i da će se uvek razlikovati od zemlje do zemlje. Cena potrošačke korpe u Italiji neuporedivo je veća nego u Srbiji. U Italiji ne možete kupiti veknu hleba ispod dva evra. U Srbiji je možete dobiti za 30 evro centi. To je samo detalj, ali i on dovoljno govori o našim životnim troškovima.

Radnici su protestovali zbog uslova rada, odnosno žalili su se na zamor, pošto su radili i po 11 sati dnevno. Da li će to biti promenjeno uvođenjem treće smene?

Hoće. I to vrlo brzo. Radimo na tome. Poštujemo kolektivne ugovore i zakone ove zemlje. Svaki radnik treba da radi 40 sati nedeljno. Sve verzije automobila ovog časa proizvode se tokom četiri radna dana, po deset sati u dve smene. Potrebno nam je vreme za prilagođavanje opreme za nove modele. Drugačije jednostavno nije moglo. Uvođenjem treće smene radno vreme biće osam sati. Pet dana u nedelji po osam sati. Opet 40 sati nedeljno.

Koliko radnika trenutno zapošljava kragujevačka fabrika? Hoće li biti novih radnih mesta? Koliko zapošljavaju dobavljači, kooperanti?

Mi smo ispunili ono što smo se s Vladom Srbije dogovorili. Zaposlili smo tačno 2.435 radnika. Toliko je traženo od nas. Otvaranjem treće smene zaposlićemo još 600 novih radnika. Do kraja ove godine, a verovatno i pre, stići ćemo do broja od tri hiljade radnika.

Da li ste zadovoljni svojim zaposlenima, ne samo na montažnoj traci?

Izuzetno sam zadovoljan. Iz dana u dan sve više primamo mlade inženjere kojima je prvi posao i prvo iskustvo baš u „Fijatu”. Pravo s fakulteta. Prolaze obuku, razne treninge koji traju i po godinu dana. Tako postaju veoma korisni, gotovo nezamenljivi saradnici u proizvodnji automobila.

Šta je s dobavljačima?

Oni zapošljavaju oko hiljadu radnika. Čim krenemo s trećom smenom, i oni će morati da povećaju broj svojih radnika da bi mogli da isprate naše povećane porudžbine.

Do sada su, koliko je poznato, samo dve srpske firme, iz Kragujevca, „Promotor irva” i „Goma lajn”, postale isporučioci delova za „Fijat”. Zašto nema više srpskih firmi u mreži dobavljača. U čemu je problem?

Mi smo veoma otvoreni za svakog srpskog dobavljača, ali moraju svi od reda da ispune stroge kriterijume i standarde koje „Fijat” postavlja. Svi moraju da prođu kroz određenu proceduru našeg sektora nabavke. Ko ih savlada – dobrodošao je kao naš direktan dobavljač.

Koliko ih je iz Italije, odnosno, koliki je udeo uvozne komponente u ukupnoj vrednosti auta, a koliko otpada na dobavljače iz Srbije?

U našem krugu je svega 12 dobavljača. I žao nam je što ih nema više, jer bismo imali niže troškove i veću logističku sigurnost u isporukama. Ima, naravno, dobavljača i iz drugih gradova Srbije. Recimo Zrenjanina. Od ukupne količine i vrednosti ugrađenih delova, 67 odsto je iz Srbije, a svega 33 procenta iz Italije. Isključivo menjačke kutije i motori. Motore isporučuje jedna fabrika i ne možemo je preseliti u Srbiju.

Put od Kragujevca do Batočine, odnosno ka Koridoru 10, još nije završen, a ni pruga nije prilagođena većim brzinama. Koliko nedostatak kvalitetne putne i železničke infrastrukture otežava rad fabrike, dopremu delova i izvoz?

Infrastruktura u Srbiji je definitivno problem. Zbog toga smo se i opredelili samo za transport automobila prugom. Čak 90 odsto našeg izvoza ide železnicom. Sporo, ali ide. Nedeljno, u krug fabrike stižu dva voza s komponentama. Nadamo se, a to nam je obećala i ministarka regionalnog razvoja Kalanović, da će do kraja godine biti završen deo autoputa od Batočine do Kragujevca kako bismo izašli na Koridor 10.

Morate li, „po službenoj dužnosti”, da navijate za „Juventus”, kao fabrički klub?

O, ne. Volim fudbal. Radujem se pobedama „Juventusa”. Gledam fudbal na televiziji, ali moji sportovi su atletika i ragbi.

Da li ste se privikli na život u Srbiji?

U Srbiji sam dve godine. Malo u Kragujevcu, malo u Beogradu. Povremeno mi dolaze supruga i deca, a često i ja putujem u Italiju. Reklo bi se da sam se privikao. Mnogo radim. I po 15 sati, pa nemam mnogo vremena za druženje.

Koju ste prvu srpsku reč naučili? Sutra?

Ne. Dobro jutro, dobar dan, pošto na italijanskom jeziku ne postoji terminološka razlika između ta dva doba dana. A onda hvala, dobro… Volim da govorim na vašem veoma komplikovanom jeziku, ali ne stižem da ga učim.

Konačno – ko je Antonio Ćezare Ferara?

Nadam se da sam dobar učitelj. Učim svoje saradnike da slobodno razvijaju poslovanje na najbolji mogući način. Pogotovo kada je reč o našim poslovnim operacijama u Srbiji. Volim svoj posao. Vrlo sam zadovoljan i ponosan na rezultate svog rada.