Targetiranje inflacije

O tome kako je Mađarska uspešno prošla kroz tranziciju i stigla do Evropske unije, koja je iskušenja još očekuju, koliko vlada pomaže, a koliko odmaže u očuvanju stabilnosti cena i kada će Mađarska forintu zameniti evrom, razgovarali smo sa guvernerom centralne banke Mađarske Zigmundom Jaraijem.

Biljana Stepanović, Ekonomist magazin Izvor: Ekonomist
Podeli

Poslovica kaže da se pametni ljudi i narodi uče na tuđim, a oni drugi na sopstvenim greškama. Ako ima bilo kakve koristi od toga što Srbija u tranziciji kasni za ostalim zemljama, onda je to mogućnost da uči na tuđim greškama.

O tome kako je Mađarska uspešno prošla kroz tranziciju i stigla do Evropske unije, koja je iskušenja još očekuju, koliko vlada pomaže, a koliko odmaže u očuvanju stabilnosti cena i kada će Mađarska forintu zameniti evrom, razgovarali smo sa guvernerom centralne banke Mađarske Zigmundom Jaraijem.

€: Da počnemo od aktuelnog pitanja - inflacije. Srbija ima za evropske standarde visoku inflaciju, a Mađarska svega 2,7 odsto. Kako je postignuta tako niska stopa inflacije?

Zigmund Jarai: Istorija inflacije nije bila tako dobra ni u Mađarskoj. Mi smo u prošlosti imali slične probleme. Devedesetih smo imali inflaciju od čak 20 do 30 procenata, a 2001. godine ona je iznosila oko 10 odsto. Došli smo do zaključka da to ne može biti u interesu države i da je najbolje da se postigne stabilnost cena, a to podrazumeva inflaciju od oko tri odsto.

Tada smo uveli drastične promene u monetarnoj politici, uveli smo sistem “targetiranja” inflacije i u periodu od tri do četiri godine uspeli smo da svedemo stopu inflacije na oko tri odsto. Znači, ključno je bilo uvođenje targetiranja inflacije, jer je to pomoglo da se poveća kredibilitet centralne banke i da monetarna politika bude transparentna. Takođe smo koristili i kamatne stope za obaranje inflacije, jer su one uticale na apresijaciju kursa, a to je opet uticalo na pad inflacije.

€: U Srbiji je jedan od glavnih izgovora za inflaciju rast cena energenata, posebno nafte, na svetskom tržištu. Međutim, taj rast cena trpe i ostale zemlje. Kako ste vi uspeli da cene održite pod kontrolom?

Z. Jarai: Cena energenata svakako je uticala i na inflaciju u Mađarskoj, ali u čitavom svetu sada vlada klima niske inflacije, jer raste konkurencija zemalja kao što su Kina i južnoazijske države, čiji su proizvodi jeftini i to sve ima uticaj na pad inflacije. Mađarska je uvoznik energenata, ali smatramo da rastuće cene energenata i rastuća konkurentnost na svetskom tržištu proizvode uravnoteženi efekat na inflaciju. Mi se trudimo da je održimo na niskom nivou u ovim okolnostima.

Posle upotrebe drastične politike deviznog kursa, inflatorna očekivanja u privredi su niska i očigledno privredni sektor smatra da centralna banka radi sve što treba da bi zadržala nisku inflaciju. Oni imaju poverenje u centralnu banku i njen kredibilitet šalje jasan signal zaposlenima u preduzećima, kao i sindikatima, da će inflacija ostati niska. Smatram da su niska očekivanja ta koja sada utiču na inflaciju i da je to posledica snažne monetarne politike i nezavisnosti centralne banke.

€: I srpska centralna banka vodi strogu monetarnu politiku - obaveznu rezervu povećala je na 60 odsto, što je izazvalo veliki gnev banaka. Narodna banka kaže da joj je to još skoro jedino preostalo da zadrži inflaciju.

Sa druge strane je visoka javna potrošnja, kao i inflatorna očekivanja zbog najavljenih državnih investicija od milijardu evra. Kako se u Mađarskoj ponašala vlada dok je centralna banka nastojala da snizi inflaciju?

Z. Jarai: Nažalost, ni mi u Mađarskoj nismo imali podršku vlade: plate su rasle veoma brzo u poslednih pet-šest godina i to je stvaralo inflatorni pritisak. Poslednje dve godine situacija je nešto bolja. Plate su realno rasle od dva do tri procenta, osim pred izbore, kad smo imali “izborni porast” plata, što je uticalo na povećanje proseka plata i proizvodilo inflatorni pritisak. Takođe, investicije koje vlada preduzima dovele su do rasta inflatornog pritiska i mi se trenutno suočavamo sa visokim bužetskim deficitom, koji iznosi od 7-8 odsto GDP.

Međutim, i rast plata i državne investicije više su uticale na deficit tekućeg bilansa - dakle, na rast uvoza i deficita - nego na samu inflaciju. To trenutno našu zemlju stavlja u vrlo osetljivu ekonomsku poziciju i dovelo je do osetljivosti naše valute. Mnogi svetski analitičari smatraju da je Mađarskoj u ovom trenutku neophodna hitna fiskalna reforma i konsolidacija. Takođe vlada mišljenje da je Mađarska vrlo blizu valutnoj krizi ako hitno ne izvrši stabilizaciju. Međutim, u ovom trenutku neodgovorna politika ne utiče toliko na inflaciju, koliko na tekući deficit. Ukoliko bi se ovo nastavilo, to bi moglo dovesti do depresijacije valute, što bi dalje uticalo na inflaciju.

€: Pod čvrstim pritiskom MMF, srpska vlada je prošle godine uspela ne samo da uravnoteži budžet, već i da postigne suficit. Prema nezvaničnim informacijama, početkom ove godine bužet je ponovo upao u deficit. Vlada ne želi novi aranžman sa MMF i to je ministar finansija otvoreno priznao. On kaže da ni inflacija više nije glavni cilj, već je to sada rast zaposlenosti. U Mađarskoj je nezaposlenost porasla u 2005. na 7,2 odsto, prema 6,1 u 2004. godini. Kako se mađarska vlada bori protiv nezaposlenosti?

Z. Jarai: Pre svega bih hteo da istaknem kako smatram da su stabilnost cena i niska inflacija u najboljem interesu države, jer to omogućava dugoročni privredni razvoj. Ne postoji nikakva sprega između niske inflacije i visoke nezaposlenosti i niska inflacija predstavlja glavni zadatak centralne banke na koji ona treba da se usredsredi. Kad je u pitanju smanjenje nezposlenosti i taj zadatak je važan, ali to nije posao centralne banke, već vlade. Ako želi da poveća zaposlenost, ona to treba da radi tako što će povećavati konkurentost na tržištu, povećavati priliv stranog kapitala, kroz smanjivanje poreza i birokratskih procedura. Ove dve poslednje stavke su od najvećeg značaja za unapređenje konkurentnosti jedne privrede.

Ne znam kakav je slučaj u Srbiji, ali u Mađarskoj smo predložili vladi da preduzme mere. Kod nas je nezaposlenost visoka – viša od sedam odsto. Imamo još jedan problem - mali broj populacije je zvanično zaposlen. Znači, postoji obimna “siva ekonomija”. Ipak, fokus centralne banke nije nezaposlenost. To radi vlada. Nezaposlenost se može smanjiti kroz privatni sektor i generalno poboljšanje privredne klime. Preduslov za to je finansijska stabilnost i niska inflacija da bi se dao podsticaj privatnom sektoru. Ako su kamatne stope visoke i inflacija visoka, onda će biti manje privatnih investicija. Kod niske inflacije je obrnuto, što otvara nova radna mesta.

Odlaganje

€: Kada očekujete da Mađarska uvede evro?

Z. Jarai: Plan vlade je da to bude 2010, ali ne verujem da će to biti moguće. Mislim da će to biti kasnije, jer smo mi još daleko od mastrihtskih kriterijuma.

€: Kad govorimo o kamatnim stopama, one su u Srbiji povećane posle podizanja obavezne rezerve. Međutim, građane to ništa ne sprečava da se dalje zadužuju, pa je nivo zaduženja udvostručen. Guverner centralne banke apeluje na ljude da se oprezno zadužuju, ali to ništa ne pomaže. Kakva je u Mađarskoj bila situacija posle dolaska stranih banaka, a kakva je sada?

Z. Jarai: I mi imamo isti problem i brinemo kao i Narodna banka Srbije. Ovaj kreditni “bum” sada doživljavaju i druge zemlje u Evropi i on je posledica relativno niskih kamatnih stopa i visokih očekivanja. To može predstavljati opasnost za privredu. Zapravo, političari su ti koji kreiraju ova previsoka očekivanja kod ljudi koji žele da nadoknade ono što im je nedostajalo u godinama kad su imali nizak standard. Oni osećaju da sada imaju bolje mogućnosti i žele odmah da kupe kuću, kola, frižider... - ali to može dovesti do nestabilnosti finansijskog sistema. Nadamo se da do krize neće doći, ali zato je važno raditi na stabilnosti sistema.

Ako dođe do krize iz Rusije, iz Brazila ili bilo koje druge zemlje, ona može imati negativan uticaj na zemlje kao što su Mađarska i Srbija. Ovaj kreditni bum doživljavaju i Grčka, Turska i on može biti vrlo opasan. Zato treba smanjivati očekivanja ljudi. To treba da radi kako centralna banka, tako i političari. Neophodno je ljudima preneti poruku da je potrebno neko vreme pre nego što počnu da troše na tom nivou životnog standarda koji oni žele.

€: Mađari se u velikom procentu protive uvođenju evra umesto nacionalne valute forinte. Šta je to ljudima odbojno: da li je u pitanju patriotski osećaj prema forinti ili postoje konkretni, opipljivi razlozi?

Z. Jarai: U potpunosti sam uveren da bi uvođenje evra bilo korisno i dobro za Mađarsku, jer bi dovelo do stabilizacije valute, do manjih kamatnih stopa i takođe bi doprinelo ekonomskom rastu i izvozu. To bi bilo dobro kako za fizička lica, tako i za sektor privrede. Međutim, mi smo daleko od mastrihtskih kriterijuma u ovom trenutku, zbog veoma nedisciplinovane fiskalne politike. Trenutno imamo vrlo visok fiskalni deficit. Raste zaduživanje države i mislim da je vlada razumela da je neophodno da primeni drastičnu fiskalnu reformu radi prelaska na evro.

Što se tiče mišljenja javnosti, ono je pomešano. Ima mnogo ljudi - blizu 60 procenata - koji podržavaju uvođenje evra, dok je oko 42 odsto protiv i tu postoje određeni “patriotski” razlozi. Međutim, mislim da ne bi bio veliki problem ako sa forinte pređemo na evro, jer ona nikada i nije bila toliko stabilna kao što je bila nemačka marka, na primer. Postoji takođe i strah da će doći do rasta inflacije kao posledica uvođenja evra, što se desilo u Nemačkoj, gde je došlo do porasta cena.

Smatram da je zadatak centralne banke i političara da ljudima prenesu poruku da će kontrolisati rast cena, čak i ukoliko dođe do rasta na samom početku za nekoliko procenata i da će posledice po ekonomiju na kraju biti pozitivne. Veoma je opasno da ljudima kažemo kako treba smanjiti javnu potrošnju zbog uvođenja evra, jer to stvara atmosferu protiv te valute. Ako smanjujemo budžetski deficit, to treba da bude zbog naših sopstvenih interesa, a ne zato što to traži Evropska unija. Političari taj alibi koriste i pokušavaju da prodaju priču kako dolazi do konsolidacije deficita jer to traži EU i to stvara negativno raspoložnje prema evru.

Biljana Stepanović

Prati B92 na Viberu

Intervju

U Rovinj dolazi Eric Schoeffler iz Havas Group Germany

U sklopu jubilarnog Weekend Media Festivala koji će od 21. do 24. septembra u Rovinju ugostiti brojne stručnjake iz komunikacijske industrije, svoje predavanje održaće i Eric Schoeffler, izvršni kreativni direktor za Evropu i glavni kreativni direktor Havas Group Germany. Schoeffler se može pohvaliti bogatim marketinškim iskustvom, a na Weekendu će govoriti o tome kako dodati vrednost životu ljudi i kako stvoriti značajniju vezu između ljudi i brendova.

Intervju ponedeljak 11.09. 16:49 Komentara: 0

"NIS optužuju što dobro radi, akcionarima obezbeđuje profit"

Ove godine će „Gasprom njeft“, Vlada Srbije i dva miliona građana Srbije podeliti oko 4 milijarde dinara. O tome kako je kompanija uspela da održi profitabilnost i stabilnost poslovanja čak i u današnjim složenim spoljnim uslovima i uopšte, o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti NIS-a razgovarali smo sa Vadimom Jakovljevim.

Intervju utorak 27.06. 17:13 Komentara: 0

Najveći svetski proizvođač stiže u Prahovo

Elixir Group je sa jednom od vodećih svetskih agrobiznis kompanija Roullier Group iz Francuske, odnosno sa njenom članicom Phosphea potpisala sporazum o strateškoj poslovno-tehničkoj saradnji u segmentu biznisa sa feed fosfatima. Ova francuska grupacija čiji je vlasnik Daniel Roullier poseduje 25 fabrika za proizvodnju mineralnih đubriva i šest fabrika za proizvodnju feed fosfata, ostvaruje godišnji prihod od oko tri milijarde dolara i zapošljava oko osam hiljada radnika. Fabrike za proizvodnju feed fosfata, koje su locirane u Španiji, Francuskoj i Tunisu, posluju u sastavu članice Phosphea koja se trenutno kotira na prvom mestu u ovom biznisu u Evropi i na drugom mestu na svetskom nivou. Uz poslovnu saradnju sa Elixir Group, kupovinom pogona za proizvodnju monokalcijum fosfata u Prahovu, Phosphea preuzima poziciju najvećeg proizvođača feed fosfata na svetu. Potpisivanje ovog strateškog ugovora između Roullier-a i Elixir-a je svakako veliki događaj pogotovo za istočnu Srbiju gde skoro da i nema privrednih aktivnosti. Najveći svetski proizvođač feed fosfata dolazi u selo Prahovo, gde će nastaviti da razvija proizvodnju i prodaju ovih proizvoda po celom svetu.

Intervju ponedeljak 26.06. 11:54 Komentara: 4

Gazduje u 180 zgrada a počeo sa dva šrafcigera

Kada je krenuo u privatni biznis pre pet godina, Slobodan Jakovljević je imao samo aluminijumske merdevine, dva šrafcigera i lepljivu traku. Danas njegova firma „Duks domus“ brine o desetinama zgrada sa 12.000 stanara u Nišu, a javljaju se zainteresovani i iz drugih gradova

Intervju ponedeljak 26.06. 10:50 Komentara: 24

"Ucenili su me da prodam banku u Srbiji"

Danas je on najbogatiji Srbin čiju imovinu je Forbs procenio na pet milijardi dolara sa investicijama u nekretnine širom sveta, sedam fabrika u Nemačkoj, Italiji i Švajcarskoj, čovek čije je posuđe blagoslovio Papa Jovan Pavle II. U Srbiji ima nekoliko nekretnina i hotela, ali nikakvu proizvodnju, zbog, kako kaže, “odsustva pravne regulative ili voluntarističke primene zakona od strane vladajućih garnitura koje su se smenjivale”. U medijima, pa i od strane Međunarodne krizne grupe optuživan za prodaju oružja, bliskost sa vlastima i poslovne privilegije, nikada nije osuđen ni na jednom sudu, već naprotiv, sam je tužio za klevetu i dobijao na sudovima širom sveta. U jubilarnom broju Danasa Cepter govori o neuspelim pokušajima investiranja u Srbiju i stalnoj koliziji sa vlastima od ubistva premijera Zorana Đinđića.

Intervju ponedeljak 12.06. 12:34 Komentara: 24
strana 1 od 57 idi na stranu