Zašto Aranđelovac nije “srpska Toskana“

Kako izgleda kada tri generacije, otac, sin i unuka, počnu od početka da gaje vinovu lozu i prave vino – sa čime se bore, čemu se nadaju, šta su im izazovi i da li se ponekad zapitaju „šta nam je ovo trebalo?“. I zašto kažu da nam je u Srbiji priroda dala sve, a da je ipak najveći problem borba sa prirodom i sa klimom

Izvor: Nova ekonomija, Miloš Obradović
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Amerikanci su uradili studiju u kojoj su utvrdili da birokratija prema malim i srednjim preduzećima smanjuje njihov BDP za 14 odsto. Ako u liberalnoj ekonomiji kakva je američka, birokratija toliko steže mala i srednja preduzeća, kako li je tek kod nas

Selo Banja kraj Aranđelovca poznato je po jednoj priči s početka 20. veka. Naime, kralj Aleksandar Karađorđević je u ovom selu osnovao prvu vinarsku zadrugu u Srbiji i nedaleko zasadio prvi kraljev vinograd. Kada je trebalo doneti grožđe u zadrugu na otkup, kralj je navodno krenuo preko reda, a seljaci su ga vratili u red, ne priznajući mu ni kraljevske počasti ni zasluge. Priča dalje kaže da se kralj naljutio i podigao vinograde na Oplencu.

Možda seljaci više nisu drčni kao nekada, ali se na ovom mestu i dalje gaji kvalitetno grožđe i pravi dobro vino. S obzirom na to da se nalazi na istoj geografskoj širini kao francuski Bordo i na optimalnoj nadmorskoj visini, priroda je svoj deo posla kod pravljenja vrhunskog vina odradila. Nažalost, predeli oko Aranđelovca još ne liče na toskanske sa nepreglednim čokotima vinove loze razasutim po brdašcima. Ovde su vinogradi sporadični, izmešani sa drugim kulturama, relativno male njive su zasejane žitaricama koje se dugoročno ni blizu ne isplate kao grožđe ili vino, na koje se opet mora dugo čekati. Što je najporaznije, ima i zaparloženih imanja.

U poslednjih pet godina imali smo prvo mnogo hladnu zimu, pa sušu 2012. godine, poplave 2014, pa u drugoj polovini 2016. opet sušu. Ove godine imamo izuzetno hladnu zimu i ponovo sušu, a neki su pogođeni i jakim gradom. Zato mislim da je veoma važno obezbediti potrebnu zaštitu što pre

Svoj doprinos razvoju „srpske Toskane“ poslednjih godina daje porodica Veličković koja je sasvim slučajno ušla u vinarski posao. Mnogi kažu da za vinarstvo treba tradicija, ali tradiciju treba i započeti. Uzgoj loze i pravljenje vina započele su tri generacije Veličkovića - deda, sin i unuka, ali odjednom. Slučajno su kupili jedno imanje, a ispostavilo se da je zemlja savršena za podizanje vinograda. Dragoslav Veličković, inače ekonomista, bacio se na istraživanje o uzgoju vinove loze i pravljenju vina budući da se time do sada nisu bavili, dok je unuka Katarina Veličković preuzela vinarski posao, tako da je ona sada vlasnik Vinograda i vinarije Veličković.

Na nešto više od dva hektara su posadili bele sorte uvezene iz Francuske. Od 10.000 čokota na 70 odsto je posađen sovinjon, na 20 odsto šardone, a na 10 odsto muskat peti grein (Petit grains) koji se kupažira sa šardoneom kako bi tom vinu dao specifičnu aromu i miris.

Veličkovići su 2013. godine posadili vinograd, a već prvu berbu su imali 2015. i vina od te berbe pokazala su se kao veoma kvalitetna. Ovog proleća su na nešto više od dva hektara posadili uglavnom crvene sorte.

“U ovom poslu najveći je problem borba sa prirodom, sa klimom. Recimo, 2014. godina je bila loša, a nama je tada trebalo da se čokoti najviše razvijaju. Srećom nismo imali problem sa poplavama jer se nalazimo na brdu, ali je bilo vrlo malo sunca. Prošla godina je takođe bila teška, jer se često dešavalo da se u toku istog dana smenjuju kiša i sunce, što ne godi vinovoj lozi. I pored toga je sve bilo u redu do početka avgusta kada je udario grad, za koji se ne sećam da je pao otkad smo kupili zemlju. Bio je vrlo sitan grad koji je pogodio muskat, dok recimo sovinjon nije ni pipnut. Mi smo se trudili da izvučemo kvalitet i bacali smo sve što smo smatarili da može loše da utiče na vino kasnije, tako da je u vino ušlo samo najkvalitetnije grožđe. Borba sa sve nenormalnijim vremenskim uslovima, kao recimo gradom koji je pao početkom prošlog meseca, stvarno otežava sve. Kao i borba za mesto na tržištu. Međutim, tržišna konkurencija je zdrava, a na vremenske uslove se ne može uticati”, kaže Dragoslav Veličković za najnoviji broj časopisa Nova ekonomija. Priznaje da se ponekad pita šta mu je ovo sve trebalo.

Uzgoj vinove loze i pravljenje vina nije obična poljoprivreda, nekako je - gospodski

“Od početka smo poslušali savet da idemo na kvalitet jer smo ubeđeni da je na duži rok ovo najbolji pravac razvoja. Naravno, moramo da damo sve od sebe da se kvalitet održi”, naglašava Katarina i ponavlja da je berba 2015. prvi rod, a da je berba 2016. tek skoro flaširana.

Pri samom sađenju loze ostavljen je veći raspon između čokota kako bi svaki dobijao više od zemlje, ali i kako bi vazduh strujao između biljaka i tako otklanjao potencijalne štetočine i vlagu, da ne bi došlo do stvaranja buđi. Prilikom ceđenja grožđa nabavili su savremenu presu iz Francuske i poslušali savet proizvođača da ne muljaju belo grožđe, već da samo uzmu vino koje izađe ispod prese.

“I ako se dobije manje, verujemo da će kvalitet biti bolji. Poslušali smo ga i zaista smo više nego zadovoljni kvalitetom vina”, dodaje Katarina.

Na pitanje kako se odlučio pored svog stalnog posla u finansijama i za vinarstvo, Dragoslav objašnjava da se za sada može raditi uz redovan posao, jer je to ipak mali vinograd sa malom proizvodnjom, pošto oko vinograda imaju podršku njegovog oca, dok tehnolog vodi računa o samoj proizvodnji.

“Kasnije, ako ovo uspe, ko zna, možda ću da pređem samo na vinarstvo. Ja ipak volim svoj posao i nisam profesionalni vinar. Katarina je mlada, voli vinarstvo, spremna je da uči. Pošto ovo nju zanima, mislim da će se ona mnogo više baviti vinarijom. Naravno da može da računa na mene 100 posto”, kaže Dragoslav.

Katarina, studentkinja Fakulteta bezbednosti u Beogradu, misli da će sve dok vinograd ne pređe pet hektara, moći uz pomoć porodice i da studira i da radi.

“Uzgoj vinove loze i pravljenje vina nije obična poljoprivreda, nekako je gospodski”, kaže ona, dodajući da se starije kolege u Udruženju vinara Šumadije trude da joj pomognu, upute u tajne zanata, mada je svesna da će morati sama da se izbori za svoj položaj u ovom odabranom društvu.

“Mislim da smo napravili dobro vino, ali sad je problem taj marketinški deo. Pošto smo tek krenuli još se nismo pojavili na takmičenju, jer i za to se treba organizovati, ali očekujemo da ćemo se prijavljivati u toku ove godine”, napominje ona, dodajući da su, kao i svako u novom poslu, u početku malo lutali.

“Došli smo u kontakt sa jednom marketinškom agencijom koja nam je mnogo pomogla oko dizajna etikete i marketinških materijala i složili su se sa nama da nam ciljna grupa bude mlađa populacija. Takođe, hteli smo da se naše vino poveže sa mestom porekla, sa Aranđelovcem, tako da smo na kraju došli do etikete na kojoj je mermer i granit po kome je Aranđelovac naširoko poznat. Kroz ovo smo videli koliko je taj vizuelni identitet bitan. Tako za sada nastavljamo sa izradom i sajta vinarije”, ističe ona.

“Svaki početak je težak, ali kada u rukama držim vino koje smo napravili, nema bolje satisfakcije”, zaključuje Katarina Veličković dodajući da više ne mašta da ode u inostranstvo, već će uskoro upisati kurs za somalijera, kako bi što bolje upoznala vino.

Na pitanje da li planiraju u budućnosti da izvoze svoje vino, uz smeh kažu da je to sada samo maštanje.

“Prvo da se mi stabilizujemo i da stanemo na noge, pa ćemo videti za izvoz. Pritom, vinska scena u svetu nije takva da baš čekaju samo nas, ali ko zna šta će biti za pet ili 10 godina. Naš jedini cilj je kvalitetno vino.”

Biti preduzetnik nije lako, a u Srbiji je često teže nego u nekim drugim uređenijim zemljama. Veličkovići ističu da je Srbija napravila veliki pomak u unapređenju poslovne klime i smanjila rizike ulaganja, ali su dalje reforme neophodne kako bi se privatni sektor što brže razvijao i bio glavni generator rasta.

“Smatramo da će, što se više uvodi e-poslovanje i e-uprava, birokratija biti manja, tako da će svaki privrednik moći više da se posveti svom primarnom poslu i proizvodi bolji i kvalitetniji prozivod. Amerikanci su uradili studiju u kojoj su utvrdili da birokratija prema malim i srednjim preduzećima smanjuje njihov BDP za 14 odsto. Ako u liberalnoj ekonomiji kakva je američka, birokratija toliko steže mala i srednja preduzeća, kako li je tek kod nas. Nadam se da će ova e-uprava na kojoj rade mnogo olakšati poslovanje, jer se sada za svaki pečat izgubi po nekoliko sati, umesto produktivnog rada. Možete zamisliti koliko je to izgubljenih radnih sati, umesto da se radi nešto produktivno, što stvara dodatnu vrednost”, žali se Dragoslav.

Kada je reč o pomoći države, kao ekonomista, Dragoslav nije veliki pobornik finansijskih subvencija. Međutim bez neke vrste pomoći teško je opstati. Svi daju svojim proizvođačima neki vid pomoći, tako da je veliko pitanje da li bi mogli bez njih.

“Skoro slušam kako naše komšije u regionu kukaju na naše proizvode jer po njima mi nemamo veliku evropsku birokratiju za vratom, ali zaborave da kažu koliko oni dobijaju iz evropskih fondova”, kaže Dragoslav.

Što se same države tiče, smatra da investiranje u bolju infrastrukturu i jednake uslove za poslovanje mnogo znači. Pod infrastrukturom podrazumeva ne samo puteve, već i zaštitu od poplava, grada i posebno navodnjavanje. “Jedino tako može ruralni razvoj da se ubrza i da se zaustavi dalje pražnjenje sela”, tvrdi on.

“Klimatski uslovi su sve nepovoljniji.U poslednjih pet godina imali smo prvo mnogo hladnu zimu, pa sušu 2012. godine, pa poplave 2014, pa u drugoj polovini 2016. opet sušu. Ove godine imamo izuzetno hladnu zimu i ponovo sušu, a neki su pogođeni i jakim gradom. Zato mislim da je veoma važno obezbediti potrebnu zaštitu što pre. To je značajno za celu društvo, jer kada je globalna suša i skoče cene hrane, država dobija veće prihode od poreza kada se roba prodaje po znatno višim cenama na međunarodnom tržištu. Ako tada uspete da imate što manji pad u prozivodnji, a cene naglo porastu, imaćete dosta veći profit. Već kod prve suše pola tih investicija će početi da se vraća”, smatra on i dodaje da treba uvesti red - ne možete da gurnete stari auto u korito reke ili kanala i onda da se čudite što vas je pogodila poplava.

Turizam i vinarstvo su danas nerazdvojne delatnosti. Vinske ture su sve popularnije, uz degustaciju vina obavezno ide i bogata trpeza, a Aranđelovac je, čini se, stvoren za ovaj posao.

“Nadam se da će se više investirati u turizam u Aranđelovcu i okolnim mestima. Moraju se praviti sadržaji koji će privući ljude. Priroda nam je dala sve što je potrebno, sad sve zavisi od čoveka. A efekti turizma na privredu su veliki.

Analiza

"Paraćin vs. BG na vodi: 2,5x više kvadrata"

Direktne strane investicije ne znače obavezno veću zaposlenost, poručio je Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin. Paunović je predstavio detaljno istraživanje o ulaganjima i broju zaposlenih paraćinskoj opštini godinama unazad. Podaci ukazuju da je potrebno preispitivanje decenije politike državnih podsticaja velikim stranim kompanijama, budući da se na primeru ovog grada i opštine, vidi da na porast zaposlenosti najviše utiču domaća mala i srednja preduzeća. U istraživanju ima i zanimljivo poređenje sa projektom gradnje "Beograd na vodi" u prestonici.

Analiza četvrtak 2.11. 08:51 Komentara: 17

Pitanje od million USD – otkud sindikatu 250.000 EUR

Posle pisanja Danasa da rukovodstvo Samostalnog sindikata u kompaniji Fijat-Krajsler automobili Srbija, radnicima te fabrike koji su letos štrajkovali, isplaćuje jednokratnu novčanu pomoć, nedavno se oglasio suparnički Granski sindikat industrije, energije i rudarstva Nezavisnost koji je od premijerke Ane Brnabić i nadležnih državnih organa zatražio da "ispitaju dešavanja u FCA Srbija".

Analiza sreda 27.09. 12:16 Komentara: 8

Gradite kuću sami - spremite bar 600 EUR/m2

Za razliku od stana koji možete samo da izaberete kada ga već neko projektuje, kuću možete osmisliti i napraviti sami. Sa rasporedom kakvim poželite, kvadraturom koja je idealna za vas. Ne morate biti maštoviti poput mladog bračnog para iz Šapca koji je svoj dom napravio od balirane slame da biste do krova nad glavom došli i na taj način.

Analiza četvrtak 7.09. 09:35 Komentara: 38

Veliki zaokret za 21. vek: Cilj je eliminacija dolara

Putin i Si polako ali sigurno eliminišu dolar iz međusobnih plaćanja članica BRIKS-a. Bivši ekonomista „Goldman Saksa“ Džim O′Nil smatra da bi pet država BRIKS-a moglo da igra vodeću ulogu u svetu u dvadeset i prvom veku. Kako i dolikuje lideru zemlje koja je od SAD preuzela ulogu lidera ekonomskog globalizma, kineski predsednik Si Đinping je, otvarajući zasedanje BRIKS-a, ocenio da bi pet država tog saveza trebalo da igra aktivniju ulogu u globalnom sistemu upravljanja, s obzirom na složene promene koje se dešavaju u svetskoj zajednici.

Analiza utorak 5.09. 09:30 Komentara: 22
strana 1 od 53 idi na stranu