Bor: Igre oko kombinata bakra

U ponedeljak, istog dana kada je Vlada Srbije donosila odluku da li da nastavi pregovore sa drugoplasiranim ponuđačem na tenderu, konzorcijumom koji čini Ist point i britanski investicioni fond ORN, ili da raspiše novi tender, oglasio se Bejzik element upozorenjem da bi nastavak pregovora sa drugim ponuđačem bio "nezakonit".

Bejzik Element, na čijem je čelu ruski milijarder Oleg Deripaska, smatra da je tender, poništenjem ugovora sa rumunskim Kupromom, proglašen neuspelim i okončan u skladu sa zakonskim odredbama.

Prilikom prodaje RTB-a, 5. marta 2007, Tenderska komisija odbacila je ponudu firme Strajkfors (Strikeforce) koja posluje u sastavu ruskog Bejzik elementa, jer nije dostavila bankarsku garanciji od tri miliona dolara i nije bila spremna da prihvati minimalnu cenu od 266,7 miliona dolara.

Sa ponuđenih 400 miliona dolara za imovinu borskog kombinata bakra, odnosno 59,9 miliona dolara više od firme Ist point, pobedu na tenderskom nadmetanju tada je odneo Kuprom.

Suočen sa pritiscima sindikata i lokalne samouprave, koji su tražili od Vlade da raskine ugovor zbog sumnje da Kuprom nema novac za RTB, i nakon saznanja da će zarad kredita za plaćanje RTB-a Rumuni založiti bankama delove borske kompanije, Kuprom je mesec dana kasnije odustao od kupovine kombinata bakra.

O nastavku privatizacije najvećeg srpskog proizvođača bakra i zlata, počelo se razmišljati odmah nakon formiranja nove vlade, 16. maja ove godine.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlaðan Dinkiæ

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, koji je izabran za predsednika Odbora za nadzor i sprovođenje akcionog plana
za restrukturiranje i privatizaciju RTB "Bor", izjavio je da je Vlada Srbije odlučila da započne pregovore sa "Ist pointom", ali je samo nekoliko dana kasnije popustio pod pritiscima ostalih članova Odbora.

Dinkić je naveo da će uslov Vlade Srbije u pregovorima biti da taj konzorcijum poboljša investicionu ponudu za Topionicu bakra, dodajući da će uspešnost pregovora zavisiti od toga da li će biti postignut dogovor i o zaštiti životne sredine u borskom basenu.

Tim povodom, sutradan se oglasila kompanija Ist Point, čiji je vlasnik srpski biznismen Zoran Drakulić, obećavši instaliranje nove topionice bakra u roku od dve godine i ulaganja koja su premašivala 180 miliona dolara, koliko iznosi projektovana cena novog postrojenja.

Dinkićeva izjava je, kako tvrde izvori Bete, kod koalicionog partnera, Demokratske stranke Srbije, dočekana "na nož", budući da je Drakulić napustio tu partiju koju je finansirao dugo godina.

Zarad "mira u kući", odlučeno je da se privatizacija odloži, kako bi se do naredne sednice Odbora napravila nova strategija očuvanja životne sredine. Ta strategija, naveli su u Odboru, predstavljala bi trajno rešenje tog velikog problema i bila bi obavezujuća za potencijalnog kupca.

Ekspert za strana ulaganja Milan Kovačević, međutim, sumnja da je ekologija razlog zbog čega se odugovlači privatizacija borskog basena bakra. "Čini mi se da je reč o zadršci kako bi se sagledalo da li da se raspiše novi tender, ili nastave pregovori sa Ist Pointom", kaže Kovačević.

On konstatuje da u Odboru koji treba da prelomi sudbinu RTB-a, sede ljudi koji će o svemu odlučivati politički, i da "nema šanse" da se temeljito razmisli treba li to brzo raditi ili ne.

"Ukoliko se raspiše novi tender postoji veliki rizik da cena bakra krene nizbrdo i u tom slučaju se može dogoditi da zbog dužine procesa, prodaja bude nepovoljna", naglašava profesor Kovačević.

Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević, međutim, smatra da je prvi tender propao, i da se u svim "normalnim"
državama u tom slučaju raspisuje novi tender.

Ocenjujući tok privatizacije RTB-a na neuspelom tenderu, Prokopijević ukazuje na lokalnu zajednicu i zaposlene koji se, kako kaže, ponašaju "kao u najgore vreme samoupravljanja".

Sa druge strane, predsednik sindikata "Nezavisnost" borske Topionice bakra Dragan Jankucić, ocenjuje da je ekološko pitanje, ipak, najvažnije u procesu prodaje RTB, ističući da se budući vlasnik mora Ugovorom obavezati na zaštitu životne sredine.

Sindikat, kako kaže, neće odustati ni od zahteva da se radnicima koji predstavljaju tehnološki višak, isplati najmanje 400 evra po godini radnog staža.

U RTB-u ne žele da komentarišu događaje koji se u vezi te kompanije menjaju gotovo svakodnevno, a datum održavanja nove sednice Odbora za restrukturiranje i privatizaciju RTB-a nije saopšten.

Direktor Rudnika bakra "Bor", iz sastava RTB-a, Dragan Bojović, kaže da jedino o čemu razmišlja je da održi proizvodnju bakra u
koncentratu na sadašnjih 1.100 tona, jer je to minimalna količina koja sada obezbeđuje rentabilnu proizvodnju.

Za prvih pet meseci ove godine, u borskim rudnicima je proizvedeno 6.315 tona bakra u koncentratu, što je za oko 26 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, kada je proizvođeno 5.008 tona.