Pajseri ispod sedišta? Stvarno!?

Tekst: Nemanja Pantelić

Kada smo objavili snimak na kojem se jedan vozač iživljava nad drugim, postavili smo pitanje kako da se zaštitimo od bahatih vozača i kako da izbegnemo konflikt. Poslednje što smo očekivali su rešenja koja vode direktno u sukob.

Takođe, želja nam je bila da ne raspravljamo o tome koji je od dvojice vozača sa snimka kriv, već da čujemo da ne moramo po svaku cenu ispoštovati svoje prvenstvo prolaza. Da li znate za onaj epitaf "Imao je prednost"? U zavisnosti od uslova u saobraćaju možemo doneti drugačiju odluku i ustupiti svoje prvenstvo drugom učesniku.

Komentar koji je dobio najviše preporuka, u ovom trenutku preko 400, predlaže gaženje čoveka sa kojim ste ušli u sukob. Zaustavljanje saobraćaja i izlazak iz vozila sa pajserom u ruci je jedan je od omiljenih načina za rešavanje nesporazuma. Nepropuštanje drugog vozača, čak i po cenu sudara, takođe je dobilo pohvale.

Zar je to način da izbegnemo sukob? Zar smo se na to sveli?

Za greške tokom vožnje i sukobe u saobraćaju krivi su nam zakoni, policija, drugi vozači koji loše voze, političari, Klinton, Milošević, Austrougari i Osmanlije. Sa tim se ne slažem. Ne možemo čitavog života čekati da neko reši sve probleme umesto nas. Valjda smo i mi za nešto odgovorni?

Kada smo u automobilu i kada odlučimo da se upustimo u sukob, mi sami, jedini smo krivci. Niko drugi. Postoje uvek najmanje dve mogućnosti - ili da "pustimo budalu" i da nastavimo svojim putem ili da se upustimo u sukob i da rizikujemo sve što smo do sada u životu postigli. Zbog čega? Zbog potpuno nevažne stvari i zbog osobe koju nikada ranije nismo videli?

Ako u sukobe ulazimo zato što negde žurimo, treba da znamo da svaki sukob samo odlaže naš dolazak na cilj. Izlazak iz auta i blokiranje saobraćaja radi rasprave usporava i druge vozače, i putnike u autobusima i studente koji idu na ispit i trudnice koje idu na kontrolu i ljude koji su krenuli na groblje. Odakle nam pravo da se tako ponašamo?

Jedini način da negde stignete na vreme je da se dobro organizujete i da krenete na vreme. Ako shvatite da kasnite, jednostavno javite to osobi sa kojom se nalazite.

Nije na nama da sprovodimo odmetničku pravdu, da učimo druge kako da se ponašaju i kako da voze. To je nemoguće. Ako nekoga nisu uspeli da vaspitaju roditelji, škola, auto-škola, zašto mislite da će vama to poći za rukom i to još u saobraćaju? Ako čitav sistem nije uspeo da nas zaštiti od bahatih vozača, jedino razumno što možemo da uradimo jeste da ne ispravljamo "krive Drine" već da idemo svojim putem.

Saobraćaj ne postoji samo zbog nas kao pojedinaca. Ne postoji termin "moja traka". Saobraćaj je veliki i komplikovani mehanizam u kojem smo mi zupčanici, a znamo da ako neki zupčanik zariba, čitav sistem pati.

Cilj vožnje je da negde stignemo živi, zdravi i u stanju da obavimo posao zbog kojeg smo tamo krenuli. Zbog toga vas i danas molimo da ne otežavate dovoljno komplikovan život i sebi i drugima tako što ćete energiju gubiti u saobraćaju. Osećanja moći i sigurnosti koje osećamo dok smo u kabini samo su privid. Sve to može da se promeni u deliću sekunde.

Kada za volanom stvari krenu po zlu, nema povratka, nema ispravljanja greške. Ostaju nam povrede, psihički problemi, odgovornost pred zakonom i materijalna šteta.

Kada osetite da će vam zbog nečije greške ili bahatosti jurnuti krv u lice, ubrzati puls, smirite se, odreagujte defanzivno i budite bolji čovek. Potez drugog vozača nije usmeren na vašu ličnost. To je akt zbunjenog i izgubljenog čoveka. Nemojte vašom reakcijom pogoršati situaciju i učiniti čitavu stvar ličnom. Kada mi napravimo grešku, jedini ispravan način je da se IZVINIMO i da pokažemo drugom vozaču da smo pogrešili.

Želimo vam bezbednu vožnju i nadamo se da ćete dati sve od sebe da izbegnete sukob.