Ima li ćirilica budućnost? "Bugari nisu hteli" VIDEO

Zakon koji je donet 2021. godine je proširio prostor službene upotrebe ćirilice na obrazovanje i sva preduzeća sa većinskim državnim kapitalom.
Profesor Miloš Kovačević član odbora za standardizaciju srpskog jezika smatra da to ipak nije dovoljno.

"S te strane onda se pokazuje da vi kad imate sve novine na koje se ne odnosi, koje su medijski najznačajnije i ogroman broj stanica a posebno
privatnih kojim uopšte nije potrebna obavezna upotreba zakona o jeziku i pismu koji je propisan onda se postavlja pitanje čemu taj zakon služi", kazao je Kovačević za TV Prvu.

Istorijska iskustva upozoravaju da kad postoje dva pisma jedno mora da pobedi.

"Rumuni su imali skori 50 godina dva pisma u upotrebi, ćirilicu i latinicu. Onda su se zbog Romanskog jezika odlučili da potpuo istisnu ćirilicu i prihvate latinicu i to je njih odvojilo od njihovog pravoslavnog okvira i stvorilo narod koji je s jednom nogom u zapadnoj civilizaciji ili sa obe noge u zapadnoj civilizaciji, a ne u pravoslavnoj kojoj treba da pripadnu", smatra Raković.

Praksa je pokazala da insistiranje na sopstvenom pismu u jeziku nije smetnja ulasku u EU.

"Vidite Bugari nisu hteli iako su ušli na taj način i jednostavno su zahtevali da bugarsko pimo pošto je ćirilica da na evru bude ćirilica zajedno sa grčkim i latiničnim pismom", objašnjava Kovačević.

Raković smatra da je najbolje ugledati se na primere drugih zemalja poput izraela koje su pribegle naizgled brzima ali efikasnim rešenjima zaštite
nacionalnog identiteta.

"Ćirilica jeste jedino pismo srpskog naroda i trebali bi ići u tom pravcu dakle da se latinica u budućnosti u potpunosti isključi iz upotrebe u Srspkom jeziku, jer to je veliki poremećaj. Latinica je prvi korak u latinizaciji".

Zakon propisuje i obavezu negovanja službenog srpskog jezika, ali i zaštitu od falsifikata. Hrvatska se upinje da kvaziistorijskim argumentima dokaže da je njihovo najstarije pismo ćirilica.

"Ako za 50 godina izgubimo ćirilicu, šta ćemo raditi sa našom prošlošću od 800 godina koja je sva ćirilična. Da li ćemo zapravo tu prošlost prevoditi
na latinicu ili ćemo ipak morati da učimo u školi ćirilicu.

Obavezna upotreba srpskog jezika i ćirilice uključuje i ispisivanje naziva, sedišta, delatnosti, naziva robe i usluga, uputstava za upotrebu,
informacija o svojstvima robe i usluga, garancijskih uslova, ponuda, faktura, računa i potvrda. Takođe, kulturne i druge manifestacije koje se
finansiraju ili sufinasiraju iz javnih sredstava moraće da imaju logo ispisan na ćirilici.

Pogledajte video: