Amerikanka o Beogradu: "Devojke tračare"; "Što bliže centru - više plastične hirurgije"

Međutim, od tog dela prošlo je 30 godina, pa Amerikanka baš i ne deli Kaporovo viđenje. O svom iskustvu o Srbiji, pisala je na blogu "That American Girl".

Kejsi je primetila da Srpkinje vole da sede u kafićima po dva sata sa jednom kafom. Čudno joj je kako nemamo naviku da naručimo kroasan, kolač ili sendvič uz piće.

"Ogovaraju. Pričaju o tome šta nosi, šta je ko rekao, zašto je to uradila i ko je izlazio sa tim tipom? Na neki način je slično kao u Njujorku. Svi površno znaju nekoga ko poznaje nekog drugog… skoro kao srednja škola", piše između ostalog u tekstu.

Mlada Amerikanka kaže da se ne seća kada su oni u Njujorku vodili takve razgovore i da je Njujork kul baš zato što su svi takvi kakvi jesu i ne trude se da budu kul.

Srpkinjama, kako kaže, fali i malo kontrole. Objašnjava da u Americi i kad sretneš bivšeg, ipak proćaskaš neobavezno, uprkos neugodnosti, a devojke odavde odmah pokazuju nezadovoljstvo i ne kriju svoje trenutno osećanje.

"Ne sviđa mi se ta devojka, pa neću da sedim tamo; Ne sviđa mi se ova pesma, pa neću da igram; Ljut sam na svoju devojku, pa ću se mrštiti sa ovog stola", navodi ona kao primer.

Neko joj je rekao da je tako jer svi dugo živimo sa roditeljima. Ona i njeni prijatelji su navikli da žive sami već od 18. godine i čudno joj je što neko živi sa roditeljima u ranim tridesetim.

Takođe, još jedna razlika koju je primetila je u prijateljstvima. Srbi imaju svoje prijatelje od detinjstva i sa njima se druže kroz ceo život, dok oni u Americi, putujući po državi zbog fakulteta, stalno upoznaju nove ljude.

"Nema ničeg lošeg u tome, samo kulturološka razlika", dodaje Kejsi.

Jedan od najvećih šokova za nju je bio 'dejting', koji mi u Srbiji, nemamo u tom smislu na koji je ona navikla. Objašnjava kako u Americi možeš da ideš na više dejtova sa jednom osobom ili možeš na dejtove sa više osoba istovremeno, i da to ne znači apsolutno ništa.

To što idete na dejtove, ne znači da ste u bilo kakvoj (oba)vezi. Prosto, dejting služi da se upoznate, da vidite kako vam je kad ste zajedno, pa se to u nekom trenutku, možda, ozvaniči i onda se u vezi. Ako ni jedna ni druga strana ne žele vezu, onda su opcije poput kombinacije, prijatelja sa povlasticama ili šeme za jedno veče, sasvim normalna stvar.

"Koliko sam shvatila, Srbi potpuno preskoče dejting. Ako se dvoje ljudi sviđa jedno drugom, oni odmah uđu u vezu", napisala je ona.

Srpska snajka, kaže da muškarci u Americi mnogo češće prilaze ženama i da neko može da ti zatraži broj telefona i u supermarketu. Sa svojim drugaricama je shvatila da će te momak u Srbiji gledati sve vreme, ali da će teško prići i pitati za broj telefona.

Kada je reč o modi, Kejsi kaže da se u Srbiji devojke oblače lepo, ali da je u glavnom u pitanju isti "ženskasti" stil. Bez osude, piše o tome kako Srpkinje imaju stila, ali ne eksperimentišu previše.

"Ako vidite devojku sa roze kosom i velikim čizmama u Beogradu, 99 odsto šanse je da je turista".

Primetila je veliki broj Majkl Kors i Ges torbi i da što ste bliže centru, to više skupih komada i plastične hirurgije primećujete.

Mežutim, Amerikanka piše i o pozitivnim stvarima, a to je da su Srbi najljubazniji i najgostoprimljiviji narod. Oduševljena je time što se ljudi trude da ti pomognu da nađeš ulicu, da izabereš dobro jelo, da se osećaš prijatno u njihovoj zemlji.

Sviđaju joj se i porodični odnosi, odnosno prisnost koju Srbi gaje, a koja se prenosi i na prijateljstva. Oduševljena je činjenicom da će te srpska porodica ugostiti u svoj dom, iako te ne zna i da ćeš se osećati prijatno u tom društvu.