Naučnici izučavaju uzroke klimatskih promena i gigantskih talasa na samom rubu atmosfere

Naučnici će uz pomoć novog radara moći da istražuju klimatske promene i provere teoriju prema kojoj tokom zagrevanja nižih slojeva atmosfere istovremeno teče proces hlađenja viših slojeva atmosfere, i to za 1 stepen celzijusa svake godine. Osim toga, moći će i da saznaju više o kompleksnim talasima, plimama i osekama i drugim mehanizmima koje ovaj region – poznat kao mezosfera – povezuju sa nižim delovima atmosfere.

Na visini od oko 80-100 km, mezosferu je izuzetno komplikovano ispitivati i to je najmanje istražen deo zemljine atmosfere.

Zbog niskog vazdušnog pritiska na toj visini, letelice u mezosferi ne mogu da lete. Čak ni ogromni vodonični baloni koji se koriste za merenje ozona u stratosferi nisu u stanju da se popnu na tu visinu.

Prilikom ulaska u mezosferu sateliti počinju da gore, tako da će novi radar – upravo postavljen u istraživačkoj stanici Rothera na Antarktiku kao deo zajedničkog projekta Univerziteta Bath i Britanskog saveta za istraživanje Antarktika (BAS) – omogućiti naučnicima da daljinskim merenjem istraže ovaj deo atmosfere.

“Srećom, priroda nam je obezbedila sjajan odgovor na problem istraživanja mezosfere,” kaže profesor Nick Mitchell koji rukovodi projektom u Odeljenju za elektroniku i elektrotehniku na Univerzitetu Bath.

Ovaj radar je poslednji u nizu koje su postavili istraživači sa Univerziteta Bath. On će se koristiti u tandemu sa identičnim takvim radarom postavljenim u Kiruni, u arktičkom delu severne Švedske, kako bi se utvrdilo da li postoji razlika između gornjeg dela atmosfere iznad Arktika i Antarktika.

“Za sada znamo da u donjem delu atmosfere postoje velike razlike. Na primer, ozonska rupa je u stratosferi mnogo veća iznad Antarktika nego iznad Arktika, ali trenutno ne znamo kakve su razlike u višim slojevima,” kaže profesor Mitchell.

Analiza izvršena na Univerzitetu Bath pokazala je da je temperatura u mezosferi prilično niska, i da zna da padne i do -130ºC, što se paradoksalno dešava sredinom leta.

Radar se sastoji od šest antena koje su visoke oko 2 metra i raspoređene su na površini veličine fudbalskog stadiona. Sve to je postavljeno na jednoj stenovitoj plaži u zalivu Margerita, koji je okružen ledenim bregovima, pingvinima i fokama. Dr Younger se upravo vratio u veliku Britaniju nakon što je na Antarktiku proveo dva meseca koliko je bilo potrebno da se ceo sistem instalira.