Velika kao automobil, teška 50 kila, a jede semenke: Otkriven fosil džinovske stonoge

Najveći fosil ovakve stonoge otkriven je slučajno na plaži u selu Hoviku nakon što se deo stene odlomio i pao na obalu.

Kako bi postigla tu veličinu, ova stvorenja, poznatija pod imenom "Arthropleura", morala su da se hrane biljkama visoke nutritivne vrednosti, a moguće je da se radilo i o predatorima koji su se hranili drugim beskičmenjacima i malim vodozemcima.

Naučnici pod zemljom otkrili "čudo evolucije" - ima 1.306 nogu

Pomenuto stvorenje sačinjeno je od više elemenata egzoskeleta, a izgledom veoma podseća na današnje stonoge. Ovo je tek treći pronađeni fosil ove vrste, a ujedno je najveći i najstariji. Ostao je sačuvan zahvaljujući pesku pored korita reke.

Deo pronađenog kostura dug je 75 centimetara, a naučnici veruju da je cela stonoga bila duga 2.7 metara i da je bila teška 50 kilograma.

Giant millipedes 'as big as cars' once roamed the north of England, after a 'fluke' fossil find on a Northumberland beach: https://t.co/XpPgaRIQmc@EarthSciCam #fossils #evolution pic.twitter.com/8nnaa0ijRF

— Cambridge University (@Cambridge_Uni) December 21, 2021

Slučajno otkriće

Pronađeni segment potiče iz razdoblja karbona, više od 100 miliona godina pre doba dinosaurusa. U to vreme Velika Britanija se nalazila blizu ekvatora, zbog čega su temperature bile visoke.

Fosil je u januaru 2018. godine otkrio bivši doktorant koji ga je, šetajući plažom, uočio u velikom bloku peščara.

"Ovo je sasvim slučajno otkriće", kazao je dr. Nil Dejvis sa Kembridža i glavni autor rada o fosilu.

"Stena se pri padu raspukla na takav način da je fosil bio savršeno izložen kada ga je uočio jedan od naših bivših doktoranata".

Vladina agencija "Natural England", lokalne vlasti Hovika i vlasnici zemlje na kojoj je fosil pronađen dali su dopuštenje da se odnese na analizu na Kembridž.

Fosil su morale da nose četiri osobe

"Ne možemo sa sigurnošću da kažemo čime su se ova stvorenja hranila, znamo da im je bilo dostupno mnoštvo hranljivih orašastih plodova i semenki, a moguće je i da su bili predatori koji su se hranili drugim beskičmenjacima i malim kičmenjacima kao što su vodozemci", kazao je Dejvis.

Ova stvorenja puzala su ekvatorskim područjem 45 miliona godina pre nego što su izumrla. Pretpostavlja se kako je uzrok tome globalno zagrevanje zbog koga je klima postala presuva za njihovo preživljavanje, a mogući uzrok su i gmizavci koji su ih nadmašili u borbi za hranu.

Fosil će biti izložen za javnost u Kembridžovom muzeju sledeće godine. Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu "Geological Society".