Podvig naučnika u CERN-u: Kamionom prevoze antimateriju FOTO

Šta su 24. marta 2026. postigli naučnici i inženjeri?

Prvi put u istoriji, antimaterija je uspešno izvezena iz zgrade laboratorije - transportovana kamionom. Vozilo je krenulo u 10 ujutro, išlo brzinom od 42 km na sat i, u okviru kompleksa CERN-a, napravilo dva kruga. Vožnja je trajala pola sata.

U specijalno konstruisanoj "Peningovoj zamci", teškoj skoro tonu i napravljenoj namenski za ovaj transport, 92 antiprotona je „lebdelo” u vakuumu pomoću superprovodljivih magneta na temperaturi bliskoj apsolutnoj nuli.

Tanjug/Salvatore Di Nolfi/Keystone via AP

Ova probna vožnja dokazala je da antimaterija može da preživi truckanje i vibracije na putu.

Ovaj uspešan test je samo početak. Cilj je da se vreme skladištenja antiprotona u pokretnoj zamci produži sa sadašnja četiri sata na osam do dvanaest sati. To bi omogućilo da "paketi" antimaterije iz Ženeve bezbedno stignu do laboratorija širom Evrope. Na primer, put od Ženeve do Diseldorfa traje oko osam sati, što je inženjerski izazov koji naučnici moraju rešiti pre prve velike isporuke.

Tanjug/Salvatore Di Nolfi/Keystone via AP

Da li je transport antimaterije opasan za ljude i okolinu?

U eksperimentima CERN-a koriste se ekstremno male količine antimaterije – ovog puta 92, a u budućnosti se planira oko 1.000 čestica.

Da nešto otkaže ili se desi sudar na putu, antiprotoni bi jednostavno nestali u bljesku koji bi registrovali samo osetljivi instrumenti (osciloskopi). Za okolinu i ljude takvi transporti su potpuno bezopasni – jedini pravi rizik je gubitak višegodišnjeg naučnog rada.

• Pronašli oružje protiv asteroida? Opcija koja bi mogla da spreči apokalipsu
• Ostvareno nemoguće: Fizičari stvorili zlato iz olova
• Srbija jedina članica CERN-a sa Zapadnog Balkana: Slovenija i Hrvatska po statusu iza naše zemlje

Prema savremenoj nauci, naš Univerzum je nastao Velikim praskom (Big Bang). Prema zakonima fizike, tom prilikom je trebalo da nastanu jednake količine materije i antimaterije.

Tanjug/Salvatore Di Nolfi/Keystone via AP

To su čestice gotovo identične običnoj materiji, osim što su im električno naelektrisanje i magnetni moment obrnuti. Kada se sudare, međusobno se poništavaju i pritom oslobađaju ogromne količine energije, u zavisnosti od mase uključenih čestica. To znači da bi Univerzum posle Velikog praska vrlo brzo postao potpuno prazan.

Međutim, činjenica je da naš Univerzum nije prazan i da pretežno sadrži materiju, dok je antimaterija skoro potpuno nestala. Ta neravnoteža (naučnici govore o asimetriji) decenijama ih zbunjuje. Postavlja se pitanje "greške" i traži odgovor na to zašto je materija preživela? Odnosno, otkud mi, naša planeta Zemlja i sve što postoji.

To bi ukratko bio cilj istraživanja u CERN-u.

Šta je CERN?

CERN (Evropska organizacija za nuklearna istraživanja) je najveća laboratorija za fiziku čestica na svetu, smeštena na granici Švajcarske i Francuske. To je jedino mesto na planeti gde se antimaterija proizvodi u dovoljnim količinama za istraživanje.

To je internacionalna organizacija osnovana 1954. godine. Jugoslavija je bila jedna od 12 država osnivača, ali je istupila iz članstva 1961. godine zbog visokih troškova članarine. Srbija je od 2019. postala punopravna, a Hrvatska pridružena članica CERN-a.

Tanjug/Salvatore Di Nolfi/Keystone via AP

Više od 17.000 ljudi iz više od 110 nacija radi zajedno na raznim projektima. Samo nešto više od 20 odsto njih su fizičari, dok čak 77 odsto čine inženjeri.

Kako se vrše istraživanja?

Uređaji koje CERN koristi su, na primer, poznati džinovski akceleratori čestica – Veliki hadronski sudarač (LHC), podzemni prsten obima 27 kilometara, kao i detektori čestica. Akceleratori dovode čestice do visokih energija pre nego što se sudare, dok detektori posmatraju i beleže rezultate tih sudara.

Manje su poznati Antiprotonski usporavač (AD) i manji prsten ELENA, obima oko 30 metara. U njima se antiprotoni (antimaterija) usporavaju do ekstremno niskih energija. Tek tada oni mogu biti uhvaćeni u magnetne zamke i sačuvani od kontakta sa materijom. Takvo skladištenje antimaterije uspešno je izvedeno na period od godinu dana.

Shutterstock/Sean Pavone

Iako je CERN naučni gigant, on je "previše bučan" za najfinije eksperimente. Veliki akceleratori stvaraju magnetne smetnje koje onemogućavaju ultra-precizna merenja.

Da bi se otkrilo zašto svemir uopšte postoji, čestice moraju da se transportuju u "tiše" laboratorije, poput onih u Nemačkoj, na Univerzitetu "Hajnrih Hajne" u Diseldorfu ili na Lajbnic Univerzitetu u Hanoveru, gde su merenja i do 1.000 puta preciznija.