Ćiribu-ćiriba kao lek: Mala istorija bajalica

"Odlazi, zubni crve, ne ispijaj više krv!" Mnogo pre antibiotika, anestezije i rendgena, isceliteljke i vidari pokušavali su da oteraju bolesti rečima.

Bajalice su i u Srednjem veku upućivane direktno demonima navodno odgovornim za bolesti ili delovima tela. Obraćalo se duhovima kuge ili žabama što šetaju kroz materice. Bolestima je davan lik da bi se lakše izgrdile, zaplašile i najurile.

Na mnogim mestima – od Azije i Afrike, preko Evrope, do Latinske Amerike – bajalice su i danas deo narodne medicine ili religijskih rituala, često uz napitke i koješta od bilja, uz masaže i druge vidove lečenja.

Bajalice i kućna radinost protiv demona

Jedan od najstarijih dokumentovanih primera potiče iz Mesopotamije, 1.800 godine pre Hrista. U jednom zabeleženom predanju baš "zubni crv" priča kako živi između zuba i desni i pije krv pre nego što ga Enki, božanstvo znanja, zgromi „moćnom rukom“.

Bajalica se više puta recitovala, a na zub su stavljani narodni lekovi. Crv koji zapravo ne postoji tako nije samo mistični demon, nego je i dijagnoza. On objašnjava karijes i bol – bajalica ga tera, a melem umanjuje upalu.

„Bajalice su se više koristile za određena oboljenja, ali ne jednako za sva. Česte su kod krvarenja, epilepsije, zubobolje ili pri porođaju“, kaže istoričarka Kejtrin Rajder sa Univerziteta u Ekseteru.

Nije bilo lako, a ni naivno pronaći granicu između molitve i veštičarenja. U knjizi "Magija i religija u srednjevekovnoj Engleskoj", Rajder opisuje kako su teolozi, sveštenici i medicinari vazda raspravljali da li je neka obredna formula još u domenu bogobojažljivog ili je, daleko bilo, zabranjena magija.

Bajalice sa biblijskim citatima ili imenima svetaca mahom su se tolerisale, ali misteriozne skovane reči lako su mogle biti prokazane kao demonsko maslo.

 

 

Ozdravljenje tela i duše

Važno je znati, navodi Rajder za DW, da su bajalice uglavnom bile "dodatna terapija". "U srednjevekovnim medicinskim knjigama često se navode sa drugim sredstvima, poput napitaka ili kupki, tako da su lekar i pacijent mogli da biraju pristup".

Tako i stručno, potvrđeno znanje o simptomima i lekovima nije protivrečilo bajalicama već su zajedno činili paket. Za telo i dušu u isto vreme, kaže Rajder.

Amajlije i magične reči

I stara orijentalna medicina drži se tog dvojstva. Egzorcisti rečima teraju zloduhe, dok melemi i napici rade svoje. Amajlije u obliku oka sa bajalicama ili drugim simbolima potom treba da trajno ostave dobrostanje u telu.

U islamskoj tradiciji pojedini ajeti (stihovi) i sure (poglavlja) iz Kurana imaju isceliteljsku moć, kazuju se nad posteljama, zapisuju ili stavljaju u vodu koju pije bolesnik. Tako se prepliću molitva i magijsko dejstvo.

Pretpostavlja se da i čuvena magična formula "hokuspokus" dolazi iz zbrzanog i iskrivljenog razumevanja latinskog Hoc est enim corpus meum – "Ovo je telo moje" (Isusovo), što se izgovara na bogosluženju.

Danas će mnogo koji lekar kao "hokuspokus" otpisati homeopatiju, akupunkturu ili šamane, smatrajući to šarlatanstvom i ezoterijom.

Kada reči isceljuju?

Kad kakav autoritet – sveštenik, egzorcista, lekarka – ponavlja reči kao formulu, to zbilja može da ulije poverenje ili čak umanji subjektivni osećaj tegobe ili poveća spremnost da se istrpi bolna terapija.

Kejtrin Rajder, istoričarka, ubeđena je da su bajalice služile kao sugestivna psihološka podrška, izazivajući placebo-efekat.

"Većina srednjevekovnih lekara ne objašnjava bajalice tim pojmovima", kaže ona. Ali postoje arapski izvori po kojima je Kusta ibn Luka (Konstantin, sin Lukin), hrišćanski učenjak iz Baalbeka, još u devetom veku rekao da bajalice pomažu ako pacijent veruje da pomažu.

Ispada da je ovaj učenjak tako oko 860. godine u suštini definisao placebo-efekat, kaže Rajder.

 

Sveti placebo: Kako reči pobeđuju bolest

U nekim kulturama bolesti važe za napad demona ili osvetu besnih bogova. Bajalice tako bolest čine razumljivom – ako se zna koji demon je odgovoran za koju tegobu, onda se može bolje delati i lakše podneti terapija.

Danas se temperatura, karijes i depresije leče lekovima, operacijama i psihoterapijom. Ali istorija bajalica pokazuje moć reči onda kad je teško. Nedokučivo postaje opipljivo.

Prema Novom zavetu, Isus je rekao isceljenom tuđinu: "Ustani, idi; vera tvoja pomože ti".

Verovatno se "čudo" magičnih reči ne krije u teranju demona, nego u prastarom uvidu da je za izlečenje skoro uvek potrebno biti uveren u njega.