Kafa: Istorija i značaj čarobnog napitka

Kafa je definitivno stekla kultni status – od Starbaksovog frapućina koji ove godine slavi 30. rođendan, pa sve do najnovijih Tiktok-trendova koji nas navode da probamo kafu Dalgona.

Ali promena klime teško pogađa uzgajivače kafe, pa su cene rekordne. Uprkos tome taj napitak ostaje sastavni deo svetske kulture, barem za sada.

Mitološki i duhovni koreni

Otkriće kafe pripisuje se etiopljanskom pastiru po imenu Kaldi. On je, navodno, primetio da njegove koze postaju živahne nakon što su pojele crvene bobice. Iako je priča verovatno izmišljena, kafa - tačnije sorta Arabica - zaista potiče iz provincije Kafa, u Etiopiji. Etiopljanska ceremonija pripreme i ispijanja kafe, gde se zrna prže na otvorenom plamenu i kuvaju u glinenoj posudi, trenutak je za predah, gostoljubivost i zajedništvo.

U Senegalu, međutim, „café Touba" – s dodatkom gvinejskog bibera i karanfilića – potiče iz islamske sufi tradicije i njeno ispijanje se povezuje sa duhovnošću.

U Turskoj se nefiltrirana kafa kuva u bakrenoj džezvi, a nakon ispijanja često sledi gatanje iz taloga. To je vekovna tradicija koja je još uvek cenjena, čak i među pripadnicima generacije Z.

U Brazilu je „cafezinho" – mala šoljica kafe – simbol dobrodošlice i nudi se svugde, od domova do ulica.

A onda se 2020. dok je svet bio zatvoren zbog Kovida, zahvaljujući TikToku pojavila i južnokorejska Dalgona kafa – instant-kafa pomešana sa šećerom i vodom. Osim estetike, taj trend je ljudima ponudio jednostavan, umirujući ritual.

Lepneva Irina/shutterstock

Jedinstveni ukusi: sir, jaje i… izmet?

Kroz delovanje raznih kultura kafa je poprimala neverovatno inovativne oblike. U nordijskim zemljama poput Finske i Švedske crna kuvana kafa ponekad se preliva preko kockica sira, napravljenog od kravljeg ili irvasovog mleka. Ta tradicija je stara vekovima.

Za vijetnamsku „ca phe trung" (ili kafa s jajetom) meša se umućeno žumance sa kondenzovanim mlekom. Ta improvizacija iz ratnog doba danas je na sve strane prisutna.

Tu je i indonežanska „kopi luwak", napravljena od delimično probavljenih bobica koje je pojela i izlučila cibetka. Iako cenjena zbog posebnog fermentiranog ukusa, „kopi luwak" je etički kontroverzna. Velika potražnja navela je neke proizvođače da drže cibetke u kavezima i prisilno ih hrane.

Od svetog napitka do globalne robe

Iako je otkrivena u Etiopiji, najraniji pisani dokazi o uzgoju kafe potiču iz Jemena. Tamo je dobila arapski naziv „qahwa" – izvorno značenje: vino – iz kojeg je nastala reč kafa.

Sufi mistici pili su je kako bi održali duhovnu koncentraciju tokom noćnih molitvi. Luka Moka na jemenskoj obali Crvenog mora postala je trgovačko središte iz kojeg je kafa odlazila u islamski svet i Aziju.

Još jedna legenda kaže da je indijski sufijski svetac Baba Budan prokrijumčario sedam plodnih zrna iz Jemena u južnu Indiju u 17. veku, prkoseći arapskom monopolu. Iz tih zrna su nastale plantaže kafe u regiji Čikmagalur u Karnataki.

Ubrzo su evropske kolonijalne sile uvidele potencijal kafe. Holanđani su sadili kafu na Javi, Francuzi na Karibima, a Portugalci u Brazilu. Brazil, u koji je kafa stigla u 18. veku, izrastao je u najvećeg proizvođača na svetu.

Čak je i Australija, koja se kasno uključila u taj trend, razvila snažnu kulturu kafe. Zanimljivost: i Australija i Novi Zeland tvrde da su 1980-ih izumeli „flat white".

Kafići: zavere, nemiri i mačke

Kroz istoriju kafane su bile više od mesta za piće — bile su "inkubatori" ideja, umetnosti i revolucije. U Istanbulu su u 16. veku vlasti više puta pokušale da ih zabrane, bojeći se da okupljanja pod uticajem kofeina mogu da izazovu nemire.

U Evropi su u doba prosvetiteljstva kafane nudile šoljicu kafe i dozu radikalne misli – često su ih posećivali mislioci poput Voltera i Rusoa.

U kolonijalnoj Americi kafa je postala zamena za britanski čaj opterećen porezom. Bostonska kafana „Green Dragon", prozvana još i „štab revolucije“, ugostila je sastanke aktivista koji su organizovali otpor britanskoj vlasti, naročito nepravednom oporezivanju, što je na kraju dovelo do Američke revolucije.

Tokom proteklih decenija, kafane i kafići su postali „treći prostor“ - ni dom ni kancelarija, već nešto između. Kafana je evoluirala u utočište modernog života.

Početkom 1990-ih, kada pristup internetu u kućama još nije bio široko dostupan, mnogi kafići su počeli da nude pristup internetu, što je privuklo ljude da rade iz tih prostora.

U međuvremenu su mnogi vlasnici kafića osmislili neobične dodatke za privlačenje gostiju. U Tajpeju je 1998. otvoren prvi svetski mačji kafić – Cat Flower Garden – koji je urbanim stanovnicima ponudio ugodan prostor za ispijanje kafe i druženje među mačkama. Trend je eksplodirao u Japanu i sada takvi kafići postoje širom sveta, gde spoj kofeina i smirenosti pomaže stanovnicima užurbanih gradova da se barem nakratko opuste.