Da li biste pristali da budete "ljudsko zamorče"?

Šta bi vas moglo naterati da pristanete da se na vama testira novi lek i ponesete rogobatnu titulu ljudskog zamorčeta? Neki od naših sugrađana to smatraju za očajničku situaciju u koju bi se ipak hrabro upustili, ukoliko bi to pomoglo njihovim najbližima ako ne njima samima.

Iz perspektive farmaceutskih kompanija, siromašne i mnogoljudne zemlje su savršeno tržište, u kojima prava testiranog lica variraju od nepostojećih do umerenih.

Zemlje dalekog istoka, kao što je Indija u kojoj preko sedamsto miliona ljudi nema pristup lekaru specijalisti beleže farmaceutska ispitivanja koja se sprovode čak i na maloletnim licima, isključivo dobrovoljno, i sa retkim slučajevima isplate odštete u slučaju fatalnog ishoda.

Sa druge strane Pacifika su SAD u kojima se sprovodi najviše istraživanja na stotinama hiljada ljudi koji se prijavljuju mahom u potrazi za lakom zaradom. U Srbiji sa trenutnih stotinak ispitivanja na dobrovoljnoj bazi razlozi su jasni. Pojedina lečenja su astronomski skupa čak i za one sa nadprosečnom platama.

Agencija za lekove kontroliše protokole pristupanja pacijenta testovima, etički odbor zdravstvene ustanove odobrava testiranje i ključna karika koja često nedostaje tom lancu je odnos dovoljno upućenog pacijenta i dovoljno stručnog lekara-istraživača. Pavle Zelić iz Agencije dodaje da pacijent mora da zna šta mu se dešava, koja su njegova prava i kako može napustiti ispitivanje.

"Važno je da pacijent bude dovoljno obrazovan od strane lekara-istraživača koji sprovodi ispitivanje kao i od glavnog istraživača ali i od sponzora ispitivanja odnosno kompanije koja ga sprovodi u Srbiji", objašnjava Zelić.

Agencija za lekove apeluje na sve medicinske radnike da se i sami upoznaju sa svim protokolima, poštuju etički kod i sarađuju sa pacijentima, budući da su u našoj zemlji ovakva ispitivanja mnogima možda i poslednja šansa za normalan život.