Rizik od srčanog udara za koji čak i malo lekara zna

Ipak, prošlog februara, pedesetdvogodišnji Harper doživeo je jak srčani udar u teretani u Njujorku kada je došlo i do srčanog zastoja. Spasao ga je CPR uređaj za reanimaciju koji se nalazio u blizini. Dva dana je proveo u komi, a kada se probudio dočekali su ga lekari koji su mu rekli da je njegovo zdravstveno stanje izvrsno. Pa, o čemu se onda radi?

Krivac je bila mast u krvi koja se naziva lipoprotein(a). Dok lekari rutinski testiraju druge lipoproteine poput HDL i LDL holesterola, retko kada se u obzir uzima i lipoprotein(a), poznatiji kao lp(a) koji može pokazati da li vam preti rizik od srčanog udara. Naime, trosturko viši nivoi ove masti u krvi sugerišu opasnost.

Većina ljudi nema o čemu da brine. Nivoi ove masti su određeni genetikom, a njene vrednosti se tokom života retko kada menjaju.

foto: getty

Da ipak treba voditi računa dokaz je i gospodin Harper, koji je imao jako visoke nivoe lipoproteina u krvi. Rezultati studija pokazuju da dijeta i vežbanje nemaju gotovo nikakav uticaj na nivo lipoproteina, a lekovi za smanjenje holesterola ga tek jedva umanje.

“Ljudi nisu dovoljno upoznati sa ovim problemom. Pokušavamo da kreiramo jedan edukativni program, ali to je previše skupo“, ističe Heri N. Gingsberg, profesor medicine na Unverzitetu Kolumbija. – “Mislim da bi se 15 do 20 odsto populacije zapanjilo kada bi videlo svoje rezultate krvi.“

Pitanje je: šta se smatra visokim nivoom lp(a)?

30 miligrama po decilitru krvi. U riziku od srčanog udara su oni koji imaju iznad 80, a oni koji imaju čak 150 su u stalnom riziku od srčanog udara i zastoja.