Adrenalin - mač sa dve oštrice

Istina je da se posle injekcije adrenalina cirkulacija krvi češće obnovi nego kada se ta mera ne primeni, ali pacijenti koji su je primili imaju manje izglede da budu živi mesec dana kasnije i da im mozak bude neoštećen, upozorava tim Akihita Hagihare, a prenosi Rojters.

Ovaj tim je proučio oko 417.000 slučajeva prestanka rada srca između 2005. i 2008. godine, u kojima je pacijentima pružena hitna medicinska pomoć.

U Japanu je, inače, tek od polovine 2006. dozvoljeno davanje injekcije adrenalina u ovakvim slučajevima, ukoliko druge metode, uključujući kardio-pulmonarno oživljavanje (naizmenična masaža srca i veštačko disanje), ne daju rezultate.

Tokom trajanja japanske studije samo je oko 15.000 od navedenog broja pacijenata primilo adrenalin. Kod 19 odsto njih je time obnovljena cirkulacija, dok je do toga došlo u samo šest odsto slučajeva u kojima adrenalin nije dat.

Međutim, utvrđeno je da su pacijenti koji su primili adrenalin imali preko 50 odsto manje šansi da prežive mesec dana, nego oni kojima adrenalin nije dat. Osim toga, i među onima koji su primili adrenalin i ostali živi prvih mesec dana nakon toga, samo je oko četvrtine njih imala ograničena neurološka oštećenja i mogla da relativno dobro samostalno funkcioniše.

Injekcija adrenalina deluje tako što izaziva sužavanje krvnih sudova koji ne vode u srce, čime se u ovaj organ doprema maksimalna količina krvi, koja pomaže nastavak njegovog rada. Očigledno je, međutim, da ovo sredstvo može ozbiljno da naškodi drugim organima.

"Cilj pacijenta nije da mu srce proradi dok ne stigne u bolnicu, nego da se kući vrati čitav", ističe Klifton Kalavej, s Pitsburškog univerziteta, komentarišući rezultate japanske studije. Kalavej se založio da stručnjaci ovom problemu posvete veću pažnju i dodatno ga istraže.