Hormon rasta: važnost i upotreba

Hormon rasta, somatotropin, stvara i luči hipofiza, a ovaj hormon reguliše rast tkiva, obnovu ćelija, nivoe energije, gubitak masti, rast mišića. Tokom puberteta nivoi hormona rasta (HR) određuju čovekovu visinu i veličinu kostiju, a posle tog uzrasta HR nastavlja da reguliše telesni metabolizam. Zbog svojih metaboličkih efekata HR se često smatra i «hormonom mladosti» pa se u poslednje vreme javljaju i njegove brojne zloupotrebe, pogotovo u svetu sporta i šoubiznisa. Prošle godine, na primer, američki profesionalni bejzbol potresla je doping-afera, kada je nekoliko igrača optuženo zbog korišćenja steroida i ljudskog hormona rasta (hHR) za «poboljšanje performansi». Isplivala su i mnoga druga poznata imena, a procenjuje se da se u Americi više od dve milijarde dolara godišnje potroši na hHR.

Zabluda je da on podstiče zarastanje rana, da daje snagu i brzinu, te da usporava starenje. Zdravi ljudi luče ovaj hormon ceo život, ali najviše tokom puberteta. HR smanjuje masnoće u krvi, povećava mišićnu masu, podiže energiju i podstiče libido – seksualnu želju. Kako se lučenje HR s godinama smanjuje tako se telo teže oslobađa suvišne masnoće, a opada i seksualna želja. Ovaj hormon reguliše i količinu insulina, stvaranje proteina, prenos amino-kiselina kroz ćelijske membrane, faktor rasta 1 i 2, rast kostiju i ima velikog uticaja na imunološki sistem.

Faktori koji podstiču lučenje

Gen za stvaranje HR-a nalazi se na 17. hromozomu. Još tokom intrauterinog razvoja fetusa ovaj hormon stimuliše proizvodnju faktora rasta IG-2 koji opet podstiče rast i razvoj nervnih ćelija, što je važno za kasniji koeficijent inteligencije kod deteta. Prvih nekoliko dana po rođenju sekrecija HR je vrlo visoka, potom se smanjuje u nekoliko narednih nedelja, da bi se u pubertetu ponovo naglo povećala. Posle tridesete godine nastupa somatopauza, drastično opadanje nivoa ovog hormona, čime i počinje proces starenja, a to je razlog što dolazi do smanjenja veličine vitalnih organa (ponekad čak i za 30 odsto!), pada životne energije, mladalačke elastičnosti, a dovodi i do češćih depresija i nestabilnog raspoloženja.

HR se ne luči kontinuirano u toku dana, već u pulsirajućem ritmu, a najviše tokom prvih sati spavanja. Na lučenje ovog hormona utiču i brojni spoljašnji faktori, npr. HR se pojačano luči u stesu, prilikom povreda, bola, hladnoće, gladovanja, u fizičkom naporu. Neke materije koje unosimo hranom, kao što je amihokiselina arginin, ali i smanjena koncentracija šećera u krvi stimulišu lučenje hormona rasta. Polni hormoni takođe utiču na lučenje HR-a. Sam HR utiče na gotovo sva tkiva u našem organizmu, a svoj uticaj on ostvaruje preko posrednika koji se zovu faktori rasta slični insulinu (IGF), i koji su za razliku od samog HR (koji ima kratak «život» u krvi od svega dvadestak minuta) aktivni više od 20 sati. Poremećaji u lučenju ovog važnog hormona odražavaju se na različite načine na zdravlje, razvoj i funkcionisanje ljudi.

Patuljasti rast

Smanjeno lučenje HR i smanjeno stvaranje IGF-a ima za posledicu nizak, patuljast rast. Osim nižeg rasta, deca koja pate od nedostatka ovog hormona izrazito su psihički nestabilna u odnosu na vršnjake. Najčešće je u pitanju genetska greška, koja može postojati sama za sebe ili je udružena sa manjkom još nekih hormona hipofize. Ponekad se, međutim, ne može dokazati šta je uzrok ovom problemu i taj poremećaj se zove idiopatski. Ako u kasnijem životnom dobu dođe do prestanka lučenja ovog hormona, onda je to najčešće posledica bolesti i promena u području hipofize, terapije zračenjem ili operativnog zahvata.

Rast deteta i njegova konačna visina zavisi od nasledja - visine roditelja, i od optimalnih uslova okoline koji (ne)dozvoljavaju da se ostvari potpuni genetski potencijal rast. Uzroci konačnog niskog rasta mogu biti i usporeni rast u materici, bolesti kostiju, promene naslednog materijala – hromozoma (Tarnerov sindrom, Daunov sindrom). Hronične bolesti, kao što je oboljenje bubrega, probavnih organa, srca ili pluća, kao i konzumiranje određenih lekova (steroidi, imunosupresivi) takođe mogu smanjiti rast, ali na visinu osobe utiču i spoljašnji faktori: nedovoljna i nepravilna ishrana i psihički faktori. Sve ovo posledica je nepovoljnih uticaja koji ometaju ostvarenje genetskog potencijala rasta, uz očuvanu sekreciju hormona, ali je nedovoljna za postizanje ,,socijalno prihvatljive’’ visine li se HR daje zbog ,,poboljšanja metaboličkih perfomansi organizma’’)

Kod dece koja su emocionalno neprihvaćena moguće je smanjeno lučenje HR. Viši kortikalni centri utiču na kontrolu sekrecije hormona rasta, čemu u prilog govori psihosocijalno uslovljen nizak rast. Kod potpunog nedostatka HR deca imaju «lutkast» izgled lica, udubljen koren nosa, glas im je visok, gojazna su, posebno u predelu struka. U odojčadskom dobu sklona su padu šećera u krvi, a kod dečaka je mali polni organ.

Rast deteta prati se redovnim merenjem visine: u prvoj godini života na svaka tri meseca, a u predškolskom i školskom uzrastu dva puta godišnje. Rast deteta je najveći u prvoj godini života (oko 25 cm), u drugoj je oko 13 cm, od treće do šeste godine je od 6 do 9 cm godišnje, a od šeste godine do puberteta dete raste oko 5 cm godišnje. Pubertet kod devojčica počinje nešto ranije, oko desete godine života, a najveća brzina rasta kod njih je u 12-oj godini i iznosi oko 9 cm godišnje Pubertet kod dečaka tek počinje u 12-oj godini, dostiže svoj maksimum u 14-oj kada oni rastu u proseku 10 cm godišnje. Sa završetkom puberteta i srastanjem dugih kostiju (oko 18 godine) praktično prestaje dalji rast visine.

Roditelji, ako uoče bilo kakva zabrinjavajuća odstupanja u tempu rasta treba da se jave pedijatru endokrinologu, koji će ustanoviti moguće uzroke i preporučiti terapiju. Ako je razlog niskom rastu nedostatak HR lečenje se sprovodi svakodnevnim injekicijama, koje se daju pred odlazak na spavanje, u strogo propisanoj, preporučenoj dozi hormona rasta. Povoljnim efektom u provoj godini terapije smatra se porast od oko 10 plus/minus 2 cm, a u drugoj oko 7,5 cm. Moguće nuspojave su otoci, hramanje, glavobolje i ortodontski problemi. Titriranje doze putem periodičnog praćenja IGF-1 eliminiše mogućnost tumorogeneze.

Ukoliko je povećana sekrecija HR kod dece i mladih to se manifestuje kao gigantizam (džinovski rast), a kod odraslih kao akromegalija, kada preterano rastu šake, stopala, čelo, donja vilica i nos, jezik, uši, jetra, bubrezi, srce. Ovaj poremećaj može da izazove i slabost mišića, šećernu bolest, oštećenje nerava i povećava rizik od karcinoma debelog creva.

- Hormon rasta je neophodan i u odraslom dobu, a hipofiza zdrave osobe ima rezervu ovog hormona i za duboku starost, što je važno za promet energije, masti i šećera u organizmu. Ali dodatno uzimanje ovog hormona radi produžetka mladosti nije za sada preporučljivo, jer je još uvek nedovoljno ispitano. Zdrav način života, koji podrazumeva pravilnu ishranu, puno vežbi, malo alkohola i nimalo cigareta – najbolji je način da dugo ostanemo mladi i vitalni.