Sve loše strane šećera

Svi znaju da beli šećer nije dobar za zube, ali postoje i ozbiljniji problemi koji dolaze s njegovim konzumiranjem. Činjenica je da šećer donosi samo prazne kalorije budući da ne sadrži ni vitamine ni minerale koji bi pomogli telu da ga iskoristi, upozorava Žana Hinek, stručnjak za prirodne ekoproizvode iz Biovege.

Šećer se nalazi u svim gaziranim napicima, sokovima, keksu i drugim slatkišima, konzerviranoj hrani, hlebu, pivu, cigaretama, majonezu i različitim prelivima, kečapu, dimljenoj šunki, suhomesnatim proizvodima, gotovim supama, čipsu od krompira, instant čajevima i instant kafi.

Beli šećer ne samo da ih ne sadrži, nego uzrokuje i gubitak hroma iz organizma, pa telo taj mineral mora izvlačiti iz svojih rezervi. Isto se događa i s kalcijumom, fosforom i gvožđem. Konzumiranjem belog šećera slabi i kontrola nivoa šećera (glukoze) u krvi. U ekstremnim slučajevima to može dovesti do dijabetesa, koji je danas u sve većem porastu.

Rešenje nije ni smeđi šećer jer, iako sadrži nešto minerala, i dalje se u organizmu probaša isto kao i beli šećer. Koristite ga zaista samo povremeno ili u prelaznom razdoblju kada menjate svoju ishranu nabolje. Smeđi šećer vas neće rešiti ovisnosti o šećeru.

Stalno konzumiranje šećera glavni je uzrok preterane telesne težine, osteoporoze, slabijeg funkcionisanja obrambenog sistema i oboljenja krvog sistema. Gubitak koncentracije, depresija, uznemirenost, hiperaktivnost (pogotovo kod male deece), pa čak i agresivnost i nasilno ponašanje su poremećaji koji se povezuju s višegodišnjim konzumiranjem šećera.

Što može povećati želju za šećerom:

1. Konzumiranje namirnica koje sadrže šećer stvara stalnu želju, pri čemu se količina povećava (osećaj da se ne možemo zaustaviti).
2. Haotična i neredovna ishrana.
3. Nemogućnost da se nosimo sa spoljašnjim stresom.
4. Rešavanje frustracija i problema jedenjem.
5. Nedovoljno belančevina u ishhrani (kada ljudi misle da je vegetarijanstvo samo izbacivanje namirnica životinjskog porekla pa im se ishrana sastoji uglavnom od rafiniranih namirnica i variva od povrća).
6. Previše soli u ishrani i namirnica životinjskog porekla.

Najzdraviji izvori šećera su voće, povrće i žitarice.

Skriveni šećer često dolazi i pod drugim nazivima, kao što su glukoza, saharoza, dekstroza, laktoza, galaktoza, fruktoza... Budući da se industrija vrlo brzo prilagođava, danas se na tržištu može naći mnoštvo proizvoda na kojima je istaknuto da su bez šećera. Nažalost, to vrlo često znači da ti proizvodi sadrže umetne zaslađivače koji su hemijskog porekla pa ih naš organizam ne prepoznaje kao hranu. Stoga izbegavajte saharin, aspartam, sorbitol...

Prestati konzumirati šećer ne znači odreći se slatkog! I kod nas se mogu naći kvalitetni deserti i slatkiši sa zaslađivačima od žitarica. Ječmeni, rižin, kukuruzni, proseni slad samo su neke vrste. Ovi zaslađivači izgledom podsećaju na med, ali su blažeg okusa i za razliku od meda sadrže složene šećere (polisaharide). Prave se od isklijalih žitarica i sadrže maltozu (šećer iz žitarica), ali i vitamin B. Primena im je zaista široka, a danas se mogu lako nabaviti u prodavnicama zdrave hrane.

Glavni izvor kvalitetnog šećera trebalo bi da su žitarice, korenasto povrće, voće i njihovi proizvodi. Kvalitetna i raznolika ishrana celovitim namirnicama, različite tehnike pripreme i načini začinjavanja sa puno zelenog lisnatog povrća svakako može pomoći smanjenju želje za šećerom.