12 sati od prvog do poslednjeg obroka i bez grickalica

Problem sa zapaljenjem

Naše telo ima dva metabolička stanja: post (odnosno period kada ne jedemo) i period nakon što smo uneli hranu. Period nakon što smo uneli hranu je metabolički aktivno vreme za naše telo, ali i vreme kada je aktivan imuni sistem. Kada jedemo, ne unosimo samo nutrijente, već je to signal i za imuni sistem da treba da reaguje na zapaljenje.

Zapaljenje je normalan odgovor tela na infekciju ili povredu jer omogućava zaštitu od stresa. To znači da je svaki obrok za naš imuni sistem jedan psihološki stres, koje smo, zbog grickanja, izloženi i po 16 sati dnevno, pa je telo u konstantnom antizapaljenskom stanju.

Oko četiri sata nakon obroka, mikrobi iz creva i njihove komponente dospevaju u krvotok, kada se "uključuje" imuni sistem.

Takođe, i zbog namirnica koje jedemo, a koje sadrže dosta fruktoze i masti, posebno zasićenih, naš imuni sistem mora napornije da radi.

Da podvučemo - zbog konstantnog grickanja tokom celog dana, naše telo je stalno izloženo nekoj vrsti zapaljenja, što se povezuje sa brojnim bolestima, uključujući i srčane bolesti i dijabetes tipa 2.

Prestanite da grickate

Za sada se ne zna kakav je kumulativni efekat toga što po ceo dan nešto grickamo, ali je jasno da je stanje konstantnog zapaljenja u telu najveći krivac za nezdravo starenje. Osim toga, ako imate tačno vreme kada jedete obroke, a ne žvaćete nešto po ceo dan, verovatno ćete skinuti koji kilograma, ali ćete smanjiti i rizik od metaboličkih bolesti, poput dijabetesa.

Sa druge strane, ako stalno nešto grickate, veće su šanse da se ugojite, pored toga što će telo biti izloženo stalnom zapaljenju.

Zbog svega toga, možda bi bilo vredno da hranu rasporedite u obroke, da ne grickate između (OK je da uzmete voće, recimo), ali i da vremenski okvir između prvog i poslednjeg obroka smanjite na deset do 12 sati - na primer, da doručkujete u devet, i da večerate najkasnije u devet.