Svaki šesti par u Srbiji ima ovaj problem: Bez pravilnika nema doniranja

Zakon je, naime, donet u maju 2017, a pravilnici koji ga prate trebalo je da budu završeni u roku od 18 meseci. To se, međutim, piše Politika, još nije dogodilo, pa su parovi iz Srbije prinuđeni da za velike sume novca ovu uslugu traže u inostranstvu.

Sanda Jovanović, predsednica Udruženja "Šansa za roditeljstvo", kaže za Politiku da je Ministarstvo zdravlja kad je zakon usvojen garantovalo da će posao biti završen do novembra 2018, odnosno da će radne grupe izraditi prateće pravilnike.

Kako objašnjava, novi zakon omogućava donaciju, ali ona mora biti strogo kontrolisana, što podrazumeva da se reguliše pitanje donatora, uvoza ili izvoza reproduktivnog materijala, altruističkog poklapanja embriona i još mnoga pitanja, a što sve treba da se reguliše pravilnicima.

U Ministarstvu su za Politiku rekli da su stručnjaci završili svoj deo posla i da će pravilnici uskoro biti usvojeni, i dodaju da su želeli da se ova oblast detaljno uredi i da se svaka stavka reguliše na pravi način.

Politika podseća na pojedina rešenja koja je predvideo novi zakon, pa će tako Uprava za biomedicinu voditi jedinstven državni registar postupaka vantelesne oplodnje, a dozvole za klinike koje izvode postupak izdavaće se na određeno vreme.

U proces mogu biti uključeni muž i žena, vanbračni partneri, punoletna i poslovno sposobna žena, žena ili muškarac koji su upotrebu svojih reproduktivnih ćelija odložili...

Muškarac samostalno ne može da uđe u proces vantelesne oplodnje, dok žena po zakonu to može. Dozvoljeno je korišćenje reproduktivnih ćelija i embriona samo ako je donatorka živa, moguća je i preimplantacijska analiza ako postoji opasnost od prenošenja nasledne ili genetske bolesti ili zbog više ponovljenih bezuspešnih pokušaja vantelesne oplodnje.

Dete koje je začeto vantelesnim postupkom, reproduktivnim ćelijama davaoca, ima pravo da iz medicinskih razloga traži od Uprave za biomedicinu podatke iz državnog registra koji se odnose na davaoca ćelija kad navrši 15 godina.

Zakon je predvideo i da jajne ćelije, embrion ili seme mogu biti preneti u drugi centar na teritoriji Srbije radi korišćenja u procesu biomedicinski potpomognute oplodnje.

Zakon zabranjuje da se jajne ćelije i embrion nude radi sticanja bilo kakve koristi. Reproduktivne ćelije mogu da se čuvaju pet godina, a nakon toga, uz molbu i opravdane razloge, još narednih pet godina.

Surogat majčinstvo je u Srbiji i dalje zabranjeno, podseća Jovanovićeva.

Politika navodi i da je u svetu više od osam miliona beba rođeno postupkom vantelesne oplodnje, koja se izvodi duže od 40 godina.

U Srbiji svaki šesti par ima problema sa začećem.