Moždani udar - kako i zašto?

Moždani udar ili "šlog" je teška i ozbiljna bolest krvnih sudova mozga čije posledice mogu da ugroze život i da dovodu do značajnog smanjenja kvaliteta života. Ovo je bolest koja ima niz različitih mehanizama nastanka i mogućih ispoljavanja.

Piše: Doc. Dr Dejana Jovanović, Urgentna neurologija, Institut za neurologiju, KCS, Beograd
www.mozdaniudar.org

Podeli

Šta je i kako nastaje moždani udar? Vrste moždanog udara?

Sve moždane udare možemo podeliti na dve osnovne vrste - moždani infarkt i moždano krvavljenje. Najveći broj njih, čak do 85%, nastaje usled “zapušenja krvnog suda” što za posledicu ima nedovoljan priliv kiseonika i ishranjenost jednog dela mozga koji posle kraćeg vremena trajno odumire. Za mozak se zna da je organ koji ne može dugo da ostane bez kiseonika i već posle oko 5-10 minuta nastaju neka oštećenja, a posle više sati od prekida priliva krvi zaostaju nepovratne promene u tkivu mozga. Posle tih više sati od prekida dotoka krvi nema više koristi ni ako se krvni sud otpuši i cirkulacija ponovo uspostavi, jer su trajna oštećenja već nastupila i ne mogu se povratiti. Ovaj vid moždanog udara naziva se moždanim infarktom.

Ređi, ali teži oblik su moždana krvavljenja do kojih dolazi usled “pucanja krvnog suda” i izlivanja krvi u samo tkivo mozga ili između moždanih opni. Prisustvo krvi oštećuje i onemogućava funkcije onih delova mozga gde je došlo do izliva krvi, a nagomilavanje krvi može dovesti do pritiska i na životne centre u mozgu, zbog čega su ovi oblici moždanog udara opasniji po život.

Zašto nastaje moždani udar? Koji su uzroci moždanog udara?

Moždani udar najčešće nastaje usled promena na krvnim sudovima do koji dolazi kao deo procesa starenja. Starenje krvnih sudova nazivamo aterosklerozom gde krvni sudovi postaju neelastični, tvrdi, njihova unutrašnja površina postaje neravna zbog nagomilavanja masti i drugih čestica ispod površine. Ove nakupine masti nazivaju se plakovima i kada dođe do njihovog pucanja materijal iz plaka odlazi niz cirkulaciju i zapušava manji ili veći krvni sud. Druga mogućnost je da na tom mestu gde je plak dođe do nakupljanja krvnih pločica koje onda dovode do formiranja krvnog ugruška i on zapušava krvni sud. Ovo nazivamo trombozom krvnog suda. Treća mogućnost je da dođe do oštećenja i istanjenja slojeva zida krvnog suda, pravljenja malih izvrata i "džepova" koje nazivamo aneurizmama. Na ovim mestima krvni sudovi su podložni pucanju i tada dolazi do moždanog krvavljenja.

Pored procesa starenja i genetske predispozicije, postoji čitav niz nepovoljnih faktora koji dovodi do ubrzanja i pojačavanja procesa ateroskleroze krvnih sudova mozga. Daleko ispred svih po svom negativnom uticaju na krvne sudove je povišen krvni pritisak, posebno kada se ne kontroliše i ne leči. Proces ateroskleroze ubrzavaju još aktivno i pasivno pušenje, zatim povišene masnoće u krvi, šećerna bolest i prekomerno uzimanje alkohola. Nepovoljan efekat na moždane krvne sudove imaju i gojaznost, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana.

Do nastanka moždanog udara može doći i kod postojanja srčanih bolesti. Tako, nepravilan rad srca, promene na srčanim zaliscima, slabost jednog dela srčanog zida ili globalna slabost srčanog mišića mogu usloviti formiranje manjih ugrušaka krvi unutar srčanih šupljina čiji odlazak niz cirkulaciju može dovesti do začepljenja moždanih krvnih sudova. Ovaj mehanizam nastanka moždanog udara kada materijal koji zapušava moždani krvni sud dolazi sa udaljenog mesta, najčešće iz srca, nazivamo embolijom. Veoma retko do začepljenja moždanog krvnog suda može doći masnim tkivom (npr. prelomi kostiju, liposukcija), vazduhom ili nekim drugim materijalom.

Uzrok moždanog udara, posebno kod mladih ljudi, mogu biti i izvesni poremećaji u sastavu krvi koji ubrzavaju zgrušavanje krvi i stvaraju mogućnost formiranja trombotične mase unutar šupljine krvnog suda. Pored urođenih i stečenih poremećaja ugrušavanja krvi do njih mogu dovesti i neki lekovi, poremećaji metabolizma, infekcije i slično. Moždana krvavljenja mogu nastati i usled neke urođene nepravilnosti krvnih sudova kao što klupčad ili proširenja krvnih sudova koja su sklona pucanju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 2 idi na stranu