Januarska depresija: Kako prebroditi postpraznički pad raspoloženja?

Taj fenomen, popularno nazvan "januarska tuga" ili "januarski bluz", opisuje kolektivni pad raspoloženja koji nastupa početkom nove godine i povratkom u surovu svakodnevicu. Iako nije reč o kliničkoj dijagnozi, osećaj melanholije toliko je raširen da ga doživljava veliki deo populacije. Stručnjaci ističu da je važno razlikovati ovo prolazno stanje od ozbiljnijih poremećaja.

Dok je januarska tuga privremeni odgovor na splet psihičkih, socijalnih i spoljašnjih faktora, sezonski afektivni poremećaj (SAP) predstavlja specifičnu vrstu depresije koja se ponavlja u isto doba godine, najčešće sa početkom jeseni i traje tokom cele zime. Simptomi SAP-a su intenzivniji i dugotrajniji, a za dijagnozu je potrebno da se obrazac ponavlja najmanje dve uzastopne godine.

Početak godine donosi svojevrsni emocionalni "mamurluk". Prelazak iz perioda ispunjenog druženjima, odmorom i svečanom atmosferom u svakodnevnu rutinu za mnoge je nagli i neugodan šok. Psiholozi to nazivaju postprazničkim padom raspoloženja, a osećaj razočaranja i setnosti pojačavaju i drugi faktori.

Iako je najdepresivniji dan treći ponedeljak u januaru i označava vrhunac melanholije, mnogi će već i prvog ponedeljka osetiti pad raspoloženja. Jedan od ključnih uzroka je nedostatak sunčeve svetlosti, ali tu su i finansijski stres i nerealna novogodišnja obećanja koja smo dali sebi, a ne pridržavamo ih se, što stvara osećaj neuspeha i demotivisanosti. Procjenjuje se da januarsku tugu u nekom obliku doživljava više od polovine stanovništva.

Istraživanja pokazuju da je sezonski afektivni poremećaj, koji deli mnoge karakteristike sa ovim stanjem, češći kod žena nego kod muškaraca, a najčešće se javlja u mlađoj odrasloj dobi, između 18 i 30 godina. Pogođene mogu biti i osobe koje inače nisu sklone promenama raspoloženja, jednostavno zbog nagle promene životnog ritma.

Simptomi su najčešće blagi i prolazni, a uključuju bezvoljnost, manjak energije, umor, probleme sa koncentracijom, povećanu potrebu za snom i promene u apetitu, posebno želju za hranom bogatom ugljenim hidratima. Mogu se javiti i razdražljivost, osećaj preopterećenosti i želja za povlačenjem u osamu.

Kako biste poboljšali raspoloženje, ključno je napraviti male promene u životnim navikama. Redovna fizička aktivnost, čak i kratka šetnja, podstiče lučenje endorfina, prirodnog "hormona sreće", koji smanjuje stres i povećava energiju.

Maksimalno iskoristite dnevno svetlo. Pokušajte svaki dan provesti barem malo vremena na otvorenom, čak i kada je oblačno. Radni sto postavite blizu prozora i održavajte prostor u kojem boravite dobro osvetljenim. Terapija svetlom, koja uključuje izlaganje posebnoj lampi jakog intenziteta, pokazala se kao efikasna metoda u borbi protiv sezonske depresije.

Pripazite i na ishranu. Nakon teške praznične hrane, telu će prijati lakši obroci bogati voćem, povrćem i namirnicama koje sadrže omega-3 masne kiseline, poput ribe i orašastih plodova. Održavanje društvenih kontakata takođe je presudno. Nemojte dozvoliti da vas tmurno vreme zatvori u kuću; dogovorite kafu sa prijateljima ili isplanirajte zajednički izlet.

Umesto da se opterećujete velikim novogodišnjim odlukama, postavljate sebi male i ostvarive ciljeve za svaku nedelju. Pospremanje dela stana ili čitanje knjige koju dugo odlažete može pružiti osećaj postignuća i vratiti samopouzdanje.

Januar može biti prilika za novi početak, odmor i planiranje, a ne samo mesec koji treba preživeti.