Januarska depresija: Kako prebroditi postpraznički pad raspoloženja?

Taj fenomen, popularno nazvan &quot;januarska tuga&quot; ili &quot;januarski bluz&quot;, opisuje kolektivni pad raspoloženja koji nastupa početkom nove godine i povratkom u surovu svakodnevicu. Iako nije reč o kliničkoj dijagnozi, osećaj melanholije toliko je ra&scaron;iren da ga doživljava veliki deo populacije. Stručnjaci ističu da je važno razlikovati ovo prolazno stanje od ozbiljnijih poremećaja.Dok je januarska tuga privremeni odgovor na splet psihičkih, socijalnih i spolja&scaron;njih faktora, sezonski afektivni poremećaj (SAP) predstavlja specifičnu vrstu depresije koja se ponavlja u isto doba godine, najče&scaron;će sa početkom jeseni i traje tokom cele zime. Simptomi SAP-a su intenzivniji i dugotrajniji, a za dijagnozu je potrebno da se obrazac ponavlja najmanje dve uzastopne godine.Početak godine donosi svojevrsni emocionalni &quot;mamurluk&quot;. Prelazak iz perioda ispunjenog druženjima, odmorom i svečanom atmosferom u svakodnevnu rutinu za mnoge je nagli i neugodan &scaron;ok. Psiholozi to nazivaju postprazničkim padom raspoloženja, a osećaj razočaranja i setnosti pojačavaju i drugi faktori.Iako je najdepresivniji dan treći ponedeljak u januaru i označava vrhunac melanholije, mnogi će već i prvog ponedeljka osetiti pad raspoloženja. Jedan od ključnih uzroka je nedostatak sunčeve svetlosti, ali tu su i finansijski stres i nerealna novogodi&scaron;nja obećanja koja smo dali sebi, a ne pridržavamo ih se, &scaron;to stvara osećaj neuspeha i demotivisanosti. Procjenjuje se da januarsku tugu u nekom obliku doživljava vi&scaron;e od polovine stanovni&scaron;tva.Istraživanja pokazuju da je sezonski afektivni poremećaj, koji deli mnoge karakteristike sa ovim stanjem, če&scaron;ći kod žena nego kod mu&scaron;karaca, a najče&scaron;će se javlja u mlađoj odrasloj dobi, između 18 i 30 godina. Pogođene mogu biti i osobe koje inače nisu sklone promenama raspoloženja, jednostavno zbog nagle promene životnog ritma.Simptomi su najče&scaron;će blagi i prolazni, a uključuju bezvoljnost, manjak energije, umor, probleme sa koncentracijom, povećanu potrebu za snom i promene u apetitu, posebno želju za hranom bogatom ugljenim hidratima. Mogu se javiti i razdražljivost, osećaj preopterećenosti i želja za povlačenjem u osamu.Kako biste pobolj&scaron;ali raspoloženje, ključno je napraviti male promene u životnim navikama. Redovna fizička aktivnost, čak i kratka &scaron;etnja, podstiče lučenje endorfina, prirodnog &quot;hormona sreće&quot;, koji smanjuje stres i povećava energiju.Maksimalno iskoristite dnevno svetlo. Poku&scaron;ajte svaki dan provesti barem malo vremena na otvorenom, čak i kada je oblačno. Radni sto postavite blizu prozora i održavajte prostor u kojem boravite dobro osvetljenim. Terapija svetlom, koja uključuje izlaganje posebnoj lampi jakog intenziteta, pokazala se kao efikasna metoda u borbi protiv sezonske depresije.Pripazite i na ishranu. Nakon te&scaron;ke praznične hrane, telu će prijati lak&scaron;i obroci bogati voćem, povrćem i namirnicama koje sadrže omega-3 masne kiseline, poput ribe i ora&scaron;astih plodova. Održavanje dru&scaron;tvenih kontakata takođe je presudno. Nemojte dozvoliti da vas tmurno vreme zatvori u kuću; dogovorite kafu sa prijateljima ili isplanirajte zajednički izlet.Umesto da se opterećujete velikim novogodi&scaron;njim odlukama, postavljate sebi male i ostvarive ciljeve za svaku nedelju. Pospremanje dela stana ili čitanje knjige koju dugo odlažete može pružiti osećaj postignuća i vratiti samopouzdanje.Januar može biti prilika za novi početak, odmor i planiranje, a ne samo mesec koji treba preživeti.

Januarska depresija: Kako prebroditi postpraznički pad raspoloženja?

1 Komentari