Ovo su tri jednostavne i naučno dokazane metode za bolje pamćenje

Naime, neurolog Baibing Čeng podelio je stručne preporuke, tvrdeći da će ove metode poboljšati kapacitet pamćenja i sposobnost zadržavanja informacija.

Njegova početna preporuka bila je "podučavati ono što naučiš". To znači deljenje svih novih informacija ili veština koje stekneš s drugima. To bi moglo poboljšati razumevanje i stvoriti "trajnija" sećanja.

"Na primer, ako danas naučite neki novi koncept, pokušajte ga objasniti prijatelju, partneru ili čak kućnom ljubimcu. Samo bi verbalizovanje pomoglo. Kada nekome objašnjavate informacije, vaš mozak pojačava veze, čineći pamćenje trajnijim", naveo je.

To je poznato kao prototipni efekat, jer vas prenošenje znanja tera da dublje obrađujete informacije i poboljšavate razumevanje i pamćenje.

Njegov drugi predlog fokusiran je na istovremeno korišćenje više čula.

"Broj dva – uključite više čula. Umesto da samo nešto čitate, pokušajte to pevati naglas, zapisati ili povezati s vizuelnim elementom ili pokretom", ističe.

Što više čula uključite, to ćete jače pamćenje formirati. To se temelji na teoriji dvostrukog kodiranja, koja je pokazala da uparivanje informacija s vizuelnim slikama značajno poboljšava pamćenje. Jedan snažan primer toga je tehnika palate sećanja, koju je i sam koristio tokom studija medicine.

"Ova metoda uključuje povezivanje informacija s poznatim lokacijama, zamišljanje smeštaja svake činjenice u različite sobe vaše kuće, a zatim mentalno hodanje kroz njih kako bi se kasnije pronašle informacije", objašnjava.

Na kraju, predložio je pokušaj pamćenja tokom dužih vremenskih okvira, umesto pokušaja da se sve postigne odjednom.

"Koristite ponavljanje u prostoru umesto 'bubanja'. Dokazano je da pregledanje informacija u sve većim intervalima tokom vremena učvršćuje dugoročno pamćenje, stoga umesto da sve zapamtite u jednoj noći, ponovo proučite ključne koncepte nekoliko dana kasnije, zatim sedam dana kasnije pa mesec dana kasnije", poručio je.