Šaka ove supernamirnice čini čuda: Rizik od visokog pritiska smanjuje za 30 odsto

Visok krvni pritisak, odnosno hipertenzija, smatra se najvećim pojedinačnim metaboličkim faktorom rizika za prevremenu smrt, jer može dovesti do srčanog i moždanog udara, otkazivanja bubrega i demencije.

Širin Kasam, gostujuća profesorka sa Univerziteta u Vinčesteru, i Dagfin Oune, naučni saradnik sa Imperijal koledža u Londonu, u tekstu za portal "The Conversation" objasnili su da je ishrana ključna za regulisanje krvnog pritiska. Istakli su da na većinu slučajeva visokog pritiska utiču životne navike i način ishrane.

"To znači da promene u ishrani mogu značajno uticati na rizik od razvoja hipertenzije", napisali su.

Uticaj različitih namirnica

Njihovo najnovije istraživanje potvrđuje da i male promene mogu doneti rezultate. Otkrili su da je već jedna porcija orašastih plodova dnevno povezana sa manjim rizikom od hipertenzije. Iako je poznato da biljna ishrana generalno smanjuje rizik od visokog krvnog pritiska, specifičan uticaj orašastih plodova do sada nije bio detaljno istražen.

Alliance Images/Shutterstock

Pozitivan efekat pokazuju i druge biljne namirnice. Konzumiranje 800 grama voća i povrća dnevno, što odgovara otprilike deset porcija, smanjuje rizik od hipertenzije za 11 odsto. Istraživanje je takođe pokazalo da su integralne žitarice, poput smeđeg pirinča, ovsa i integralnog hleba, povezane sa 26 odsto manjim rizikom, dok mahunarke taj rizik smanjuju za 16 odsto, a soja za 19 odsto.

Šaka orašastih plodova za 26 odsto manji rizik

Studija objavljena u časopisu "British Journal of Nutrition" objedinila je podatke 143.000 ljudi, od kojih je 20.665 imalo hipertenziju. Rezultati su pokazali da konzumiranje otprilike jedne šake orašastih plodova dnevno, odnosno 30 do 35 grama, smanjuje rizik od razvoja visokog krvnog pritiska za 26 odsto u poređenju sa osobama koje ih uopšte ne jedu.

Istraživači objašnjavaju i mehanizme kojima biljna hrana utiče na krvni pritisak. Bogata je kalijumom, koji podstiče izbacivanje natrijuma i opušta krvne sudove. Sadrži i vlakna koja hrane crevne bakterije, a one zatim proizvode kratkolančane masne kiseline, jedinjenja koja su takođe povezana sa nižim krvnim pritiskom.

 Pored toga, mnoge biljke sadrže L-arginin i nitrate, koje telo pretvara u azot-monoksid, koji širi krvne sudove, kao i polifenole koji takođe doprinose regulaciji krvnog pritiska.