Benefiti gladovanja ili posta: Nije samo do gubitka kilograma, naučnici uočili promene i u mozgu

Periodično gladovanje dovodi do značajnih promena kako u crevima, tako i u mozgu, što može otvoriti nove mogućnosti za održavanje zdrave telesne težine.

Istraživači iz Kine su tokom dva meseca proučavali 25 dobrovoljaca koji su svrstani u kategoriju gojaznih, u kojima su učestvovali u programu intermitentnog ograničenja energije - režimu koji podrazumeva pažljivu kontrolu unosa kalorija i relativni post u određene dane, navodi se u istraživanju objavljeno u časopisu Frontiers in Cellular and Infection Microbiology, a prenosi Science alert.

Ne samo da su učesnici studije smanjili telesnu težinu, u proseku 7,6 kilograma ili 7,8 odsto svoje telesne mase, već su takođe uočene promene u aktivnosti regija mozga povezanih sa gojaznošću, kao i u sastavu crevne mikrobiote.

Shutterstock AI Generator / Shutterstock.com

"Pokazujemo da ova ishrana menja osu mozak-creva-mikrobiom kod ljudi. Uočene promene u crevnom mikrobiomu i aktivnosti regija mozga povezanih sa zavisnošću tokom i nakon smanjenja telesne težine veoma su dinamičke i međusobno povezane tokom vremena", navode istraživači.

• Kako post utiče na zdravlje? Da li je zaista zdrav i šta bismo morali da znamo
• Batut: Tokom Božićnog posta principi pravilne ishrane pomažu u održavanju zdravlja
• Naučnici su detaljno proučili kako telo reaguje tokom posta: Šta se dešava po satima?

Još uvek nije jasno šta tačno uzrokuje ove promene, niti da li creva utiču na mozak ili mozak na creva. Ipak, poznato je da su creva i mozak tesno povezani, pa bi uticaj na određene regione mozga mogao biti jedan od načina da se kontroliše unos hrane.

Reguliše apetit i zavisnost

Promene u moždanoj aktivnosti, uočene pomoću magnetne rezonance, zabeležene su u regijama za koje je poznato da imaju važnu ulogu u regulaciji apetita i zavisnosti. Osim toga, promene u crevnom mikrobiomu, analizirane kroz uzorke stolice i merenja krvi, povezane su sa određenim regijama mozga.

"Smatra se da crevni mikrobiom komunicira sa mozgom na složen, dvosmeran način. Mikrobiom proizvodi neurotransmitere i neurotoksine koji do mozga dospevaju putem nerava i krvotoka. Zauzvrat, mozak kontroliše ponašanje u ishrani, dok hranljive materije iz naše ishrane menjaju sastav crevnog mikrobioma", naglašavaju stručnjaci.

Procenjuje se da više od milijardu ljudi širom sveta ima problem sa gojaznošću, što povećava rizik od brojnih zdravstvenih problema - od raka do srčanih bolesti. Bolje razumevanje načina na koji su mozak i creva međusobno povezani moglo bi imati veliki značaj u efikasnoj prevenciji i smanjenju gojaznosti.