Zima i zdravlje: reumatoidni artritis

Opštepoznati termin reumatizam podrazumeva bolesti koje se grubo mogu podeliti na zapaljenjske i degenerativne bolesti zglobova i na vanzglobni reumatizam. Osnovna bolest zapaljenjskog reumatizma jeste reumatoidni artritis. To je hronična, progresivna zapaljenjska bolest, prevashodno locirana na takozvanim diartričnim zglobovima (zglobovima šaka i stopala), i to simetrično. Zahvata i ostale zglobove, najčešće ručne, zglobove kolena i skočne zglobove. Reumatoidni artritis je hronična zapaljenjska bolest koja obično traje celog života i značajno utiče na kvalitet života obolele osobe.

Bolest mnogo češća kod žena

Reumatoidni artritis se mnogo češće (tri do četiri puta) javlja kod žena nego kod muškaraca, i to između 40 i 50 godina, što se donekle može povezati i s menopauzom. Bolest obično traje doživotno, što ne znači da ne postoje remisije, kad bolest nije aktivna.

Etiološki faktor (uzrok) bolesti još uvek nije istražen. Postoje metode, to jest kriterijumi, na osnovu kojih se postavlja dijagnoza reumatoidnog artritisa: klinički pregled, laboratorija, rendgen. Međutim, nijedna od tih metoda nije specifična za dijagnostikovanje, već se moraju objediniti svi kriterijumi, pa na osnovu dovoljnog broja kriterijuma, postaviti dijagnoza. Nije lako proglasiti nekog bolesnim od reumatoidnog artritisa, jer je to teška sistemska bolest. Lečenje zahteva veliki angažman i primenu specifičnih lekova. Značaj naslednog faktora

Kada se govori o prevenciji bolesti, trebalo bi obratiti pažnju na porodičnu anamnezu. Ako u porodici postoji reumatoidni artritis, potomci ovakvih osoba mogu da obezbede neku vrstu prevencije redovnim kontrolama, kako bi se bolest, ako se javi, prepoznala u prvom stadijumu. Osim toga, zna se šta tim osobama ne prija: profesije kao što su perači sudova, teški fizički poslovi, boravak u vlažnim prostorijama... U prevenciju spada i generalno zdrav život: pravilna ishrana, vitkost, kretanje, vežbe, kontrola kičmenog stuba i stopala...

Na šta valja obratiti pažnju?

Kada se prvi put jave simptomi kao što su: bol, otok, jutarnja ukočenost zglobova i povišena temperatura, obavezno bi se trebalo javiti lekaru, koji će na osnovu raspoloživih metoda postaviti tačnu dijagnozu i odrediti odgovarajuću terapiju.

Kada se sa sigurnošću potvrdi da se radi o reumatoidnom artritisu, pacijentu se predlaže hospitalizacija kako bi se proverio stadijum bolesti (od moguća četiri). U prvom stadijumu postoje upale zglobova (sa upalom sinovijalne membrane) bez oštećenja koštanih struktura. U četvrtom stadijumu bolesti postoje oštećenja hrskavice i samih kostiju zglobova koja su nepovratna i vode ka deformitetima, ankilozama, invaliditetima sa trajno oštećenom funkcijom zgloba. Ove promene su vidljive na rendgenu. Važnost prve faze otkrivanja

Najbolje je kada pacijent dođe u prvoj fazi, kada nema oštećenja i kada se može reagovati nesteroidnim antireumaticima, to jest lekovima protiv bola, otoka i zapaljenja koji, samim tim, nisu previše agresivni i imaju najmanje uzgrednih efekata. Terapija bolesti podrazumeva piramidu lekova po određenim pravilima lečenja, a svakako primenu nesteroidnih antireumatika, antireumatskih masti i fizikalnu terapiju.

Izvor: "Zdrav život"