Ukidaju pomeranje sata? Naučnici otkrili koje računanje vremena je lošije za zdravlje

Zadržavanje letnjeg računanja vremena tokom cele godine donelo bi svetlije večeri, ali bi istovremeno značilo da bi Sunce zimi izlazilo sat vremena kasnije prema satu. Ljudi koji rano ustaju zbog posla ili škole tako bi veći deo jutra provodili u mraku.

Nova kanadska analiza zaključuje da je stalno zimsko računanje vremena bolji izbor za zdravlje ukoliko bi sezonsko pomeranje sata bilo ukinuto, jer omogućava raniji pristup jutarnjoj dnevnoj svetlosti.

Britanska Kolumbija uvela je stalno letnje računanje vremena u martu. Alberta i Severozapadne teritorije takođe su usvojile celogodišnje letnje računanje vremena i neće pomerati sat u novembru. U Sjedinjenim Američkim Državama, Predstavnički dom Kongresa usvojio je 14. jula predlog zakona o uvođenju stalnog letnjeg računanja vremena, koji je već narednog dana upućen nadležnom odboru Senata.

Depositphotos/river34

Psihijatar Rejmond Lam sa Univerziteta Britanske Kolumbije i njegove kolege analizirali su zdravstvene posledice dve mogućnosti: stalnog zimskog računanja vremena, koje se uglavnom primenjuje tokom zime, i stalnog letnjeg računanja vremena, koje je sat vremena ispred zimskog piše Science Alert.  

Istraživač sna i cirkadijalnih ritmova Ralf Mistlberger sa Univerziteta Sajmon Frejzer jedan je od koautora stručne analize, koja je objavljena u recenziranom naučnom časopisu. Istraživači su pregledali postojeća istraživanja o biološkim ritmovima, spavanju, raspoloženju, obrazovanju i ekonomskim posledicama. Takođe su razmotrili iskustva zemalja koje su uvodile stalno računanje vremena i uporedili vreme izlaska i zalaska Sunca u različitim kanadskim gradovima.

Kasniji izlazak Sunca mogao bi da poremeti san

U Torontu bi, na primer, Sunce početkom januara, kada je zimski izlazak najkasniji, izašlo u 7.51 ukoliko bi se tokom cele godine primenjivalo zimsko računanje vremena. Uz stalno letnje računanje vremena, izlazak Sunca bio bi tek u 8.51.

Kada je jutarnja svetlost slabije dostupna, biološki ritam spavanja može da se pomeri ka kasnijim satima, dok vreme početka nastave i radnog dana ostaje isto. To znači da bi ljudi morali da ustaju na vreme čak i kada njihov organizam još nije spreman, što bi moglo da dovede do skraćivanja sna.

Ova pojava povezana je sa takozvanim društvenim džet-legom, odnosno neskladom između unutrašnjeg biološkog sata i rasporeda koji nameću škola i posao. Istraživanja su ovaj nesklad povezala sa lošijim fizičkim i mentalnim zdravljem, kao i sa nedovoljnim snom.

Samo sezonsko pomeranje sata takođe može da poremeti spavanje i prilagođavanje organizma dnevnom ritmu.

Istraživači su razmotrili i geografske razlike. Ljudi koji žive zapadnije unutar iste vremenske zone dočekuju izlazak Sunca kasnije prema satu. Pojedine studije povezale su takav položaj sa kraćim snom i nekim nepovoljnijim zdravstvenim i ekonomskim ishodima, mada to ne dokazuje da je kasniji izlazak Sunca njihov neposredni uzrok.

Veći rizik od zimske depresije?

Analiza se bavila i sezonskim afektivnim poremećajem, oblikom depresije koji se kod nekih ljudi javlja tokom zime.

Jedno od vodećih objašnjenja ovog poremećaja jeste da se biološki sat pomera ka kasnijim satima kada je jutarnja svetlost odložena. Terapija jakim svetlom ujutru može da pomogne u pomeranju biološkog ritma unapred, dok bi kasniji izlazak Sunca prema satu mogao da deluje u suprotnom smeru.

Tinejdžeri i mlađe odrasle osobe mogli bi da budu posebno osetljivi, jer se njihov biološki sat prirodno pomera ka kasnijem odlasku na spavanje i kasnijem buđenju tokom tog životnog perioda.

"Kasniji početak nastave i radnog vremena bio bi od pomoći", rekao je Mistlberger. Kao dodatnu meru naveo je i pojačano osvetljenje u zatvorenim prostorijama tokom jutra.

Depositphotos/photographee.eu

Neke zemlje su već odustale od stalnog letnjeg računanja vremena

Pojedine zemlje već su isprobale celogodišnje letnje računanje vremena, ali su kasnije promenile odluku.

Sjedinjene Američke Države uvele su ga 1974. godine, ali su od te prakse odustale pre isteka godine, nakon zabrinutosti zbog mračnih zimskih jutara i dece koja su odlazila u školu pre izlaska Sunca.

Rusija je uvela stalno letnje računanje vremena 2011. godine, da bi se 2014. vratila na drugačiji režim.

Ipak, stalno letnje računanje vremena ima i određene prednosti. Svetlije večeri omogućavaju više vremena za boravak na otvorenom, fizičku aktivnost i druženje. S druge strane, zimsko računanje vremena znači raniji zalazak Sunca tokom zime, dok rani letnji izlazak Sunca nekim ljudima može da poremeti san.

Koliko će izbor uticati na svakodnevni život zavisi i od geografske širine i položaja mesta unutar vremenske zone.

Istraživači upozoravaju da se veliki deo dostupnih dokaza zasniva na posmatračkim studijama i geografskim poređenjima, zbog čega i dalje postoji određena neizvesnost u vezi sa dugoročnim zdravstvenim posledicama stalnog računanja vremena.

Naučnici preporučuju stalno zimsko računanje vremena

Na osnovu analiziranih dokaza, istraživači preporučuju da se, ukoliko se sezonsko pomeranje sata ukine, uvede stalno zimsko računanje vremena.

Depositphotos/STYLEPICS

Ukoliko se vlade ipak odluče za celogodišnje letnje računanje vremena, autori studije savetuju da razmotre kasniji početak nastave i radnog vremena, poboljšaju izloženost jutarnjoj svetlosti i prate moguće promene u kvalitetu sna, učestalosti zimske depresije, izostancima iz škole i sa posla, kao i broju saobraćajnih nezgoda.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Canadian Medical Association Journal.