Srbima omiljena namirnica spada među najzdravije na svetu: Možete je jesti do mile volje

Posebno se izdvaja zbog procesa fermentacije, tokom kojeg nastaju korisne bakterije koje mogu doprineti zdravlju sistema za varenje.

Kiseli ili svež kupus?

Za razliku od svežeg kupusa, fermentisani kupus sadrži probiotičke mikroorganizme koji mogu pomoći u održavanju ravnoteže crevne mikrobiote.

Upravo se zdravlje creva sve češće povezuje sa funkcionisanjem imunog sistema, ali i sa drugim aspektima zdravlja.

Kiseli kupus je pritom bogat vitaminom C, a sadrži i vitamin K, kao i različita biljna jedinjenja sa antioksidativnim delovanjem.

Fermentacija može promeniti sastav pojedinih hranljivih materija i učiniti neke od njih dostupnijim organizmu.

Elena Medoks/Shutterstock

Važan deo uravnotežene ishrane

Američki lekar i nutricionista Majkl Gregor kiseli kupus često ističe među fermentisanim namirnicama koje mogu biti koristan deo uravnotežene ishrane.

Ipak, važno je naglasiti da nijedna pojedinačna namirnica nije čudotvorni lek niti može zameniti raznovrsnu i uravnoteženu ishranu.

Kako bi se sačuvale korisne bakterije nastale fermentacijom, kiseli kupus najbolje je jesti sirov. Može se poslužiti kao salata uz glavni obrok, a nekoliko kašika dnevno za većinu ljudi predstavlja sasvim dovoljnu količinu.

Posebnu pažnju treba obratiti na količinu soli. Kiseli kupus može sadržati dosta natrijuma, pa osobe koje moraju da vode računa o unosu soli treba da budu umerene.

Po potrebi, kupus se može kratko isprati vodom kako bi se smanjila količina soli, mada se time mogu ukloniti i neki drugi sastojci.

Ako niste navikli na fermentisanu hranu, najbolje je početi sa manjom količinom. Naglo povećanje unosa kod nekih ljudi može izazvati nadutost ili druge tegobe sa varenjem.

Kiseli kupus može se kombinovati sa maslinovim uljem, biberom ili drugim začinima, u zavisnosti od ukusa.

Shutterstock/Dani Vincek

Važno je i kakav kiseli kupus kupujete

Ako želite da iskoristite njegove probiotičke prednosti, tražite nepasterizovani proizvod koji se čuva u frižideru. Pasterizacija i termička obrada mogu uništiti žive mikroorganizme nastale tokom fermentacije.

Fermentisana hrana poslednjih godina sve se više proučava upravo zbog mogućeg uticaja na crevnu mikrobiotu. Istraživanja pokazuju da redovna konzumacija fermentisanih namirnica može biti povezana sa različitim koristima po zdravlje, ali nije opravdano tvrditi da je kiseli kupus bolji od probiotičkih dodataka u kapsulama u svim situacijama.

Osobe sa intolerancijom na histamin trebalo bi da budu oprezne jer fermentisana hrana kod njih može izazvati tegobe. Oprez je potreban i kod osoba koje iz zdravstvenih razloga moraju strogo da ograniče unos soli, na primer kod određenih bubrežnih ili kardiovaskularnih problema.

Kiseli kupus zato nije samo tradicionalni prilog zimskim jelima već namirnica koja se, zahvaljujući fermentaciji, može uklopiti u zdravu i raznovrsnu ishranu.

Najvažnije je ipak ne preterivati, već ga konzumirati umereno i u skladu sa sopstvenim prehrambenim potrebama.