Internet provajderi moraju da prosleđuju podatke tajnim službama

Jedno od apsolutno osnovnih pravila na Internetu glasi: svako ko nešto preuzme - na primer softver - trebalo bi da obrati pažnju na izvor. Jer, kao i u realnom svetu, ni na internetu se ne može verovati svakome.

Prevaranti vole da koriste manipulisani softver da bi se ušunjali u računar svojih žrtava. Konkretno, to može značiti da je igrica zaražena trojancem ili virusom, pa se kradu lozinke, podaci o kreditnoj kartici ili se čita elektronska pošta.

Očigledno da vlasti i tajne službe u Nemačkoj - a radi boljeg praćenja sumnjivih osoba - sada hoće da koriste upravo tu metodu.

Ali, za razliku od kriminalaca koji moraju da se potrude da nekako distribuiraju manipulisani softver, na primer putem takozavnih phishing imejlova, pa ko se upeca, upeca se - vlasti hoće da im se omogući da koriste neku vrstu luksuzne varijante. Ili podaci na tacni.

Nacrt zakona koji Savezna vlada očigledno želi da usvoji danas, predviđa da internet provajderi budu obavezni da sarađuju i dostavljaju vlastima potrebne podatke.
Provajder kao (neutralna) raskrsnica podataka

Provajderi zauzimaju centralno mesto na internetu - samo oni su direktno povezani sa internetom. Običan korisnik svoj računar ili pametni telefon ne povezuje direktno na internet, podatke dobija preko svog provajdera.

Zamislite to ovako: službe koje isporučuju pakete (podataka) prvo ih deponuju u centrali, pa ih onda poštari ili kuriri (u slučaju podataka provajderi) isporučuju na adresu kojoj su namenjeni.

Ali, dok se polazi od toga da će poštar paket predati pošteno - bez otvaranja i menjenja - internet provajderi bi ubuduće trebalo da omoguće vlastima uvid u podatake.

Planirano je da provajderi sve pakete podataka koje dobija neka osumnjičena osoba - prvo pošalju organima vlasti. Tek potom vlasti ili tajne službe te podatake prosleđuju osumnjičenom korisniku. To se odvija tako brzo i neprimetno da kao korisnik obično ništa ne primeti, prenosi Deutsche Welle.

Ali to vlastima i tajnim službama otvara mnoge mogućnosti za manipulaciju i špijuniranje. Jer kada nešifrirani paketi podataka stignu do njih, oni ih mogu čitati - ali i menjati. To olakšava manipulaciju računarom ili pametnim telefonomi i predstavlja veliki korak za vlasti, jer su do sada morale da se pomuče za pristup podacima i uređajima sumnjivih osoba.

Industrija i zaštitnici podataka strahuju od gubitka poverenja

S druge strane, za provajdere je to pravi užas. Mnoge kompanije se brane od takve obaveze - na primer preko udruženja Bitkom, koje kaže da projekat MUP-a ne prepoznaje ogromne rizike za integritet i gubitak poverenja u provajdera.

Drugim rečima, provajderi se plaše za svoj posao ako ih korisnici vide kao produženu ruku vlasti i tajnih službi.

Foto: Depositphotos/klss777

I Ulrih Kleber, savezni opunomoćenik za zaštitu podataka smatra da planirana promena zakona nije dobra. Na upit DW-a, njegov portparol Kristof Štajn je rekao: Sa stanovišta zaštite podataka, širenje obaveza saradnje treba kritički posmatrati. "Ovo je jedan novi kvalitet, uporediv samo sa praćenjem međunarodnog saobraćaja.".

Još jasniji je Johim Selcer, portparol "Računarskog kluba haos". On je za DW rekao da nemačke tajne službe ovim sebi faktički omogućavaju da manipulišu sve računarske sisteme povezane sa internetom. Doduše, to je moguće činiti neprimetno - samo za nekodirane veze.

Ali pošto nije svaki saobraćaj podataka na internetu šifriran, mogućnosti za tajne službe su ogromne. "Haos" takođe predviđa veliki gubitak poverenja u provajdere.

Ne treba očekivati pobunu javnosti

Ipak, malo je verovatno da će zakon ponovo biti prerađen. Kao prvo, već je prošao sve važne odbore. Drugo, Ministarstvo unutrašnjih poslova je prilčno vešto skrojilo promene.

Donosi se ceo paket zakona u kojem, kako smatra Bitkom ima i nešto pozitivno: "Komplikovano je: dok neke zakonodavne promene koje se tiču digitalizacije administrativnih usluga imaju pozitivan efekat koji nadilazi trenutni kontekst, ima mesta kod kojih postoji potreba za ispravkom".

Međutim, malo je verovatno da će te ispravke, koje je zatražio Bitkom biti unesene. Između ostalog i zbog činjenice da je tema prilično složena i stoga ne baš pogodna da uzbudi javnost. Do sada su o nacrtu zakona izveštavale gotovo isključivo stručne publikacije.

I zato na kraju neće biti zadovoljni samo istražni organi, već i tajne službe. One zapravo mogu posebno da se raduju, jer će im se u budućnosti znatno olakšati posao - moći će prosto da zatraže da im provajderi podatke preusmere na njihove računare, i to je to. Novi zakon provajdere na to obavezuje.