Da li nosimo tempiranu "bombu" u džepu? "Moramo da se informišemo i edukujemo"

Uzročnici ovakvih eksplozija mogu biti brojni. Od serijske greške na bateriji, preko previsoke sobne temperature, pa sve do oštećenja samog uređaja ili korišćenja punjača lošeg kvaliteta.

Kada uzmemo u obzir da svako ima barem jedan mobilni telefon, postavlja se pitanje – kolikoj se opasnosti svakodnevno izlažemo? Da li je mobilni telefon ''bomba'' u džepu i da li možemo da se zaštitimo?

Sve to je objasnio Milan Rogulja iz udruženja Biogen, u gostovanju na televiziji Prva.

Jedan muškarac u Sankt Peterburgu prebačen je u bolnicu nakon eksplozije telefonske baterije kako prenose ruski mediji. On je sedeo na klupici kada mu je telefon koji je držao u dzepu na grudima odjednom eksplodirala. Muškarac je prošao sa umerenim opekotinama.

''Moderne tehnologije postavljaju pred nas velike izazove i njihovo korišćenje porpima jedan haotičan režim. Prati se više moda, nego što se pravilno koristi mobilni telefon. Znanje i pravilna upotreba mobilnih telefona nije samo znati koristiti mobilne aplikacije. Mnogo je to dublje i od strane onih koji bi trebalo da nas edukuju o tome (distributeri, operateri...), nije primećena ta potreba. To je kao kada čovek kupi automobil. Prvo mora da položi vozački ispit, nauči kako se puni akumulator, koji su preduslovi... Tako i kod mobilnih telefona. Punjenje baterije je važno, posebno što je sada u baterijama litijum i ako se na primer ne koriste punjači od proizvođača mobilnog telefona koji imate, to može biti opasno'', objašnjava Milan Rogulja.

Neki distributeri i ne daju punjač za mobilni telefon.

''Mnogi tehničari i proizvođači se trude da ovu anomaliju i grešku kod baterije preduprede tehničkim modelima, ugradnjom sigurnosnih mehanizama u bateriju koji sprečavaju prekomerno punjenje. Svako punjenje dovodi do hemijske reakcije i kada baterija dođe do određene temperature, mora da se prekine punjenje. Na primer, kada nam ispadne telefon iz ruke, gledamo da samo da li se nije polomio ekran, a može doći do loma u bateriji, koji pokvare te sigurnosne mehanizme. Nekada baš zbog toga može doći do eksplozije. Simptomi oštećene baterije uključuju bubrenje, deformaciju, ali često i neobjašnjivo pregrevanje.''.

Foto: TV Prva/Printscreen

Proizvođači su sigurni u svoj proizvod, s obzirom da se baterija ne mogu zameniti.

''Tu smo mi dovedeni u nezavidnu poziciju. Da li smo mi dovoljno obučeni, informisani i edukovani da se mi sami bavimo tome? Za 11 godina mog posla u Biogenu, video sam da naši potrošači nisu dovoljno edukovani o tome. Zračenje dolazi i od baterije i to se ne uzima dovoljno u obzir. Tu leži problem – moramo da poboljšamo informisanost i edukovanost u tome. Moraju i distributeri i proizvođači time da se bavi, da edukuju prodavce, da bi oni edukovali kupce. Vidimo da mobilni telefon nije samo igračka. Može nam ugroziti zdravlje. Sve je dokazano studijama i laboratorijskim ispitivanjima. Mora da se uradi određena revizija određenih vrednosti, to je pokrenuto i u Evropskoj Komisiji''.

Zašto se javljaju svi ovi problemi?

''Izvor nejonizujećeg zračenja postao je sve bliži našem telu. Do 90-ih godina bili smo izloženi elektromagnetskom zračenju, ali sada sa mobilnim telefonima je to problem. U Srbiji je prosek 1,2 telefona po glavi stanovnika i to je problem jer ti izvori deluju direktno na naše telo. Sve je više baznih stanica i to problem jer to zrači na ljudski organizam. Antena se predislocirala sa vrha na donji deo telefona i da se zato ne drži blizu organizma i da bude od tela jedan ili dva centimetra. Takođe, postoje proizvodi koji štite od nejonizujućeg zračenja. Na tržištu se mogu naći mnogi proizvodi te vrste, koji upravo dovode do pregrevanja jer nisu u potpunosti testirani. Mi u udruženje insisitiramo da ti proizvodi ne smeju da štete mobilnom telefonu. Ne smeju ničemu da štete, ali mora da deluje na smanjenje uticaja bioloških efekata na ljudski organizam'', zaključio je gospodin Milan Rogulja.