Dokazano: Facebook masovno dozvoljavao pristup podacima korisnika

Prema podacima The New York Times-a na stotinama dokumentovanih stranica, Facebook je imao posebne dogovore s određenim kompanijama. Dokumenta iz 2017. godine jednog dela neimenovane kompanije koja sarađuje sa drugim kompanijama, najpotpunije dokazuju to. Facebook je neprestano rastao, dobijao na broju korisnika i sve više zarađivao na reklamama. Partnerske kompanije su dobile karakteristike koje su ih činile atraktivnijima, a korisnici najpoznatije društvene mreže povezivali su se s prijateljima preko raznih sajtova i uređaja. Facebook je tako stekao neverovatan monopol nad ličnim podacima gotovo 2,2 milijarde ljudi, a upravljanje njima nije bilo transparentno.

Neke aplikacije su mogle da čitaju poruke

Facebook je sarađivao sa drugim kompanijama, bilo da se radi o onim koje su imale sajtove, aplikacije ili pretraživače, a u toj saradnji su svi dobili nešto. Microsoft-ovom pretraživaču Bing dopustio je da bez odobrenja svojih korisnika dobije uvid u sve prijatelje koje taj korisnik ima na poznatoj društvenoj mreži. I Netflix i Spotify mogli su da čitaju poruke korisnika. Amazon je dobio dozvolu Facebook-a da dolazi do podataka o korisnicima, konkretno do imena i prezimena i informacija o tome kako da ih kontaktira i to preko njihovih prijatelja. Yahoo je mogao da gleda objave prijatelja korisnika čak i ovog leta, uprkos njihovim izjavama u javnosti, da su s tim prestali početkom godine.

The New York Times razgovarao s bivšim zaposlenima u Facebook-u

Za Facebook se od marta vezuje niz skandala s privatnim podacima korisnika, kada je otkriveno da je konsultanska kompanija Cambridge Analytica iskoristila podatke o korisnicima kako bi Trampu pomogla u predsedničkoj kampanji 2016. godine. Posle priznanja o kršenju poverenja korisnika, Mark Zakerberg je u aprilu uveravao zakonodavce da korisnici imaju potpunu kontrolu nad svim što dele na Facebooku.

Ali dokumenta i razgovori sa 50 bivših zaposlenih u Facebook-u i njihovih korporativnih partnera dovode u pitanje i to da li je Facebook izbegao odredbe ugovora koji su sklopili s američkom Federalnom trgovinskom komisijom 2011. godine, po kojem im je bilo zabranjeno deljenje podatka korisnika bez njihovog izričitog pristanka.

U poslovima s Facebookom profitiralo preko 150 kompanija

Dokumenta opisuju kako je preko 150 preduzeća profitiralo od poslovanja s Facebook-om, uključujući jednu koja se bavi online prodajom, kao i sajt sa zabavnim vestima ali i kompanije koje se bave proizvodnjom automobila i medijskom organizacijom. Najstariji posao koji je Facebook sklopio s jednom od takvih kompanija je iz 2010. godine, a svi su bili aktivni 2017. godine. Neki od njih su bili aktivni i ove godine. Izvršni direktori Facebooka su priznali da su prošle godine imali greške u postupanju.

Lični podaci korisnika

Facebook nikada nije prodavao podatke svojih korisnika. Sklapali su partnerstva o podacima korisnika od svojih početaka i širili su bazu podatka o svojim korisnicima. Do 2013. godine, je sklopio toliko takvih partnerstava da ih zaposleni srednjeg nivoa nisu mogli ni pratiti, piše The New York Times, pozivajući se na razgovore s bivšim zaposlenicima. Zato su programirali alat koji im je pomagao da uključe ili isključe poseban pristup partnerima. U isto vreme, taj alat je beležio tzv. "capabilities", odnosno privilegije koje su omogućavale partnerima da prikupljaju podatke. U nekim slučajevima partnerima nije trebala ni dozvola za to.

Kako je Facebook dolazio do podataka o korisnicima?

Jednu opciju predstavili su 2008. godine, a ona postoji i danas. Brojnim korisnicima je bila uznemirujuća jer su se pitali kakva saznanja Facebook ima o njihovim kontaktima u stvarnom svetu. The New York Times tako otkriva, kako su Gizmodo i drugi mediji pisali o slučajevima kada je ta opcija korisnicima predlagala da se sprijatelje s ljudima koji idu kod istog lekara ili sa članovima porodice s kojima nisu bliski, ali je čak i osobama koje su zlostavljane, predlagala da se povežu sa zlostavljačem.

Facebook je koristio popis kontakata od svojih partnerskih kompanija Amazona, Yahoo-a i Huawei-a da bi dobio bolji uvid u veze među ljudima te kako bi im predložio da se na njihovoj platformi povežu sa što više korisnika.

Delili informacije sa više od 60 proizvođača mobilnih telefona i tableta

The New York Times piše da su Sony, Microsoft, Amazon i drugi još i 2017. mogli da dođu do mail adresa korisnika preko njihovih Facebook prijatelja.

Osim toga, Facebook je Spotifyu, Netflixu i kanadskoj Royal banci dopustio da čitaju, pišu i brišu privatne poruke korisnika. Spotify je, mogao mesečno da vidi poruke preko 70 miliona korisnika, a ta aplikacija i dalje nudi opciju deljenja muzike preko Facebook Messengera. Podaci popularne društvene mreže pokazali su kako je kompanija imala dogovore o deljenju podataka s više od 60 proizvođača mobilnih telefona, tableta i drugih uređaja. Facebook je tada omogućio Appleu da od svih korisnika sakrije da njihovi uređaji traže njihove podatke. Appleovi uređaji su tako mogli da pristupe kontaktima i kalendaru iako je bilo isključeno deljenje bilo kakvih podataka.

Iz Apple-a su poručili kako nisu bili svesni da je Facebook dao takav pristup njihovim uređajima, da su svi prikupljeni podaci ostajali samo na njihovim uređajima i da nisu bili deljeni dalje.

Odgovori o zaštiti podataka korisnika traže se od Evrope do SAD ove godine. Kao rezultat toga pale su akcije Facebook-a, a grupa akcionara je čak zatražila da Zakerberg napusti čelnu poziciju. Ljuti korisnici su, pak, započeli pokret pod heštegom #DeleteFacebook, javlja The New York Times.